Zaista, zaista ti kažem, ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega. (Jovan 3,3) ,
Tvrđenje da je Hristos svojom smrću ukinuo Zakon svoga Oca nema biblijski temelj. Da je bila moguća promena ili ukidanje Zakona onda ne bi bilo potrebno da Hristos umre i da tako spase čoveka od kazne za greh. Hristova smrt, umesto da ukine Zakon, samo dokazuje njegovu nepromenljivost…
Božji zakon je nepromenljiv po svojoj prirodi. On je otkrivenje volje i karaktera svoga Autora. Bog je Ljubav i Njegov zakon je ljubav. Dva njegova velika načela su ljubav prema Bogu i ljubav prema čoveku. „Dakle je ljubav ispunjenje zakona.“ (Rimljanima 13,10) Božji karakter je pravednost i istina; a takva je i priroda Njegovog zakona. Psalmista kaže: „Zakon je Tvoj istina“, „jer su sve zapovesti Tvoje pravedne!“ (Psalam 119,142.172) Apostol Pavle izjavljuje: „Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta, pravedna i dobra.“ (Rimljanima 7,12) Takav zakon, kao izraz božanske misli i volje, mora da bude isto toliko trajan kao i njegov Autor.
Obraćenje i posvećenje treba da pomire čoveka sa Bogom, jer ga dovode u sklad sa načelima Njegovog zakona. U početku, čovek je bio stvoren po Božjem obličju. Bio je u savršenom skladu sa prirodom i sa Božjim zakonom; načela pravednosti bila su upisana u njegovo srce. Međutim, greh ga je otuđio od njegovog Stvoritelja. Više nije odsjajivao božanskim obličjem. Njegovo srce objavilo je rat načelima Božjeg zakona. „Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božjemu niti može.“ (Rimljanima 8,7) Međutim: „Bogu tako omile svet da je i Sina svojega Jedinorodnoga dao“ (Jovan 3,16), da bi čovek mogao da se pomiri sa Bogom. Zaslugama Isusa Hrista čovek može da obnovi sklad sa svojim Stvoriteljem. Njegovo srce mora da bude obnovljeno božanskom blagodaću, on odozgo mora da dobije novi život. Ta promena je novorođenje, bez koga, ističe Isus, niko „ne može videti carstva Božjega“.
Osvedočenje u vlastitu grešnost je prvi korak u pomirenju s Bogom -„Greh je bezakonje.“ „Jer kroz zakon dolazi poznanje greha.“ (1. Jovanova 3,4; Rimljanima 3,20) Da bi uvideo svoju krivicu, grešnik treba da uporedi svoj karakter sa Božjim velikim merilom pravednosti. To je ogledalo koje pokazuje savršenstvo pravednog karaktera i omogućava mu da sagleda mane svog karaktera. (Velika borba, str. 466.467. original)
