Tijeh pak dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj. (Luka 6,12)
Dok je obavljao službu na Zemlji, Hristos, Veličanstvo Neba, često se molio svom Ocu. Mnogo puta je čitavu noć provodio u molitvi. Često je bio žalostan kad je osećao kako sile tame deluju u ovom svetu pa bi napuštao grad i bučno mnoštvo i tražio neko skrovito mesto gde bi mogao da se moli. Maslinska gora bila je omiljeno pribežište Božjeg Sina, Njegovo mesto molitve. Nakon što bi Ga mnoštvo napustilo preko noći i otišlo na počinak, On se ne bi odmarao, premda je bio umoran od dnevnog rada. U Jevanđelju po Jovanu čitamo: „I otidoše svaki svojoj kući. A Isus otide na goru Maslinsku.“ (Jovan 7,53; 8,1) Dok je grad tonuo u tišinu, a učenici se vraćali svojim domovima da se osveže snom, Isus nije spavao. Sa Maslinske gore uzdizale su se Ocu Njegove božanske molitve da Njegovi učenici budu sačuvani od zlih uticaja s kojima se svakodnevno sreću u svetu, i da Njegova duša bude ojačana i pripremljena da obavi dužnosti i savlada teškoće sledećeg dana. Cele noći, dok su Njegovi sledbenici spavali, njihov božanski Učitelj se molio. Noćna rosa i inje padali su na Njegovu glavu pognutu u molitvi. Njegov primer treba da slede i svi Njegovi sledbenici.
Dok je obavljao svoj zadatak na Zemlji, veličanstvo Neba često se ozbiljno molilo. Nije uvek odlazio na Maslinsku goru jer su Njegovi učenici saznali za to omiljeno mesto pa bi Ga često sledili. Birao je noćnu tišinu kad nema uznemiravanja. Isus je lečio bolesne i podizao mrtve. Bio je izvor blagoslova i snage. Zapovedao je vetrovima i oni su Ga slušali. Bio je neokaljan pokvarenošću, bez greha, ali se molio i to često uz vapaj i suze. Molio se za svoje učenike i za Sebe; time se poistovetio s našim potrebama, našim slabostima i našim nedostacima, svojstvenim ljudskom rodu. On je bio silan molilac, bez snažnih strasti naše ljudske, grešne prirode, ali izložen istim slabostima kao mi, kušan u svemu kao mi. Isus je podnosio patnju, što je zahtevalo pomoć i potporu Njegovog Oca. (Testimonies for the Church, sv. 2, str. 508.509)
