I opet ne ostavi sebe neposvjedočena, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem. (Dela 14,17)
Greh je uništio lepotu Zemlje; na svim delima mogu se videti tragovi delovanja zla. Pa, ipak, mnogo je ostalo od onoga što je lepo. Priroda dokazuje da je jedna bezgranična Sila, velika dobrotom, milošću i Ijubavlju, stvorila Zemlju i napunila je životom i radošću. Čak i u svom poniženom stanju, sva dela otkrivaju rukotvorinu Velikog Umetnika. Gde god se okrenemo, možemo da čujemo Božji glas i vidimo dokaze o Njegovoj dobroti.
Od svečane tutnjave groma i neprekidnog bučanja starog okeana, do radosnih pesama koje čine da šuma odjekuje od melodije, deset hiljada glasova iz prirode izražavaju hvalu Njemu. Na zemlji, moru i nebu sa svojim divnim bojama i nijansama, odstupajući u veličanstvenoj suprotnosti ili skladno se podudarajući, vidimo Njegovu slavu. Večni brežuljci govore o Njegovoj moći.
Drveće, čije se zelene krošnje njišu u sunčevoj svetlosti, i cveće svojom nežnom lepotom, ukazuju na svoga Tvorca. Živo zelenilo koje kao ćilim pokriva mrku zemlju, govori nam o Božjem staranju za najskromnije od svih stvorenja. Morske pećine i dubine zemaljske otkrivaju Njegova bogatstva. On koji je postavio bisere u okeanu i ametist i hrisolit među stenje, voli ono što je lepo. (U potrazi za boljim životom, str. 411.412. original)
Nebeski Bog neprestano deluje. Njegovom silom buja zelenilo tako da se pojavi svaki list i procveta svaki cvet. Svaka kap kiše ili pahulja snega, svaka vlat trave, svaki list, cvet i grm svedoče o Bogu. Ove sitnice koje su nama tako uobičajene uče nas da… ništa nije toliko maleno da ne privlači Njegovu pažnju. (Testimonies for the Church, sv. 8, str. 260)
