Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga Ijube. (1. Korinćanima 2,9)
Nebo je škola; svemir je njena oblast proučavanja; Beskonačni je njen Učitelj. Ogranak ove škole bio je otvoren u Edemu; a kad se plan spasenja ostvari, obrazovanje će opet biti nastavljeno u edemskoj školi…
Između škole uspostavljene u Edemu u početku, i škole u večnosti protiče ceo tok istorije ovoga sveta – istorije ljudskih prestupa i patnji, božanske žrtve i pobede nad smrću i grehom. Škola u budućem životu neće biti u svemu ista kao prva škola u Edemu. Nikakvo drvo poznavanja dobra i zla neće predstavljati priliku za kušanje. Nikakvog kušača tamo neće biti, nikakve mogućnosti za zlo. Svaki karakter izdržao je kušanje zlom, i nijedan više nije podložan njegovoj moći.
„Koji pobediu, kaže Hristos, „daću mu da jede od drveta životnoga koje je nasred raja Božjega.“ (Otkrivenje 2,7) Davanje koje potiče od drveta života u Edemu bilo je povezano s uslovom, i na kraju je bilo uskraćeno. Međutim, darovi budućeg života su bez uslova i večni…
Velika oblast za istraživanje tada će se otvoriti za nas kad bude uklonjena koprena koja sada zamračuje naš vidik, kad naše oči ugledaju svet lepote koji sada površno posmatramo mikroskopom; kada budemo gledali slavu nebesa koju sada izdaleka posmatramo teleskopom; kada bude uklonjen zlokoban uticaj greha, kada se cela Zemlja pojavi u krasoti „Gospoda, Boga našega!“ (Psalam 90,17) Tada će svaki istraživač, čovek nauke, moći da pročita izveštaje o stvaranju i da ne otkrije ništa što bi ga podsetilo na zakon zla. Moći će da sluša muziku glasova iz prirode i da ne otkrije nijednu notu tugovanja, nijedan prizvuk žalosti. U svemu što je stvoreno moći će da prati samo jedan rukopis – u beskrajnom svemiru da gleda Božje ime ispisano velikim slovima, a na zemlji, na moru, na nebu neće zapaziti nijedan zaostali trag zla. Tamo ništa neće „uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj, veli Gospod“ (Isaija 65,2). Tamo će čoveku biti vraćeno njegovo izgubljeno carsko dostojanstvo; bića nižeg roda ponovo će priznati njegovu vlast; surova će postati nežna, a plašljiva puna poverenja. (Vaspitanje, str. 301 -304. original)
