I, kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu. (1. Timotiju 3,16)
Svojim životom i smrću, Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera je bila da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom, nego što bi to bilo da nikada nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao sa čovečanstvom vezom koja se nikada neće raskinuti. On je povezan sa nama kroz svu večnost. „Bogu tako omile svet da je i Sina svojega Jedinorodnoga dao.“ (Jovan 3,16) On Ga je dao ne samo da ponese naše grehe i umre kao naša žrtva; On Ga je dao palom rodu. Da bi nas uverio u nepromenljivost svoje odluke o miru, Bog je dao svoga jedinorodnog Sina da postane član ljudske porodice, da zauvek zadrži svoju ljudsku prirodu. To je zaloga da će Bog ispuniti svoju reč. „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu.“ (Isaija 9,6) Bog je usvojio ljudsku prirodu u ličnosti svoga Sina i preneo je u najviše Nebo. „Sin Čovečji“ je taj koji deli presto svemira. „Sin Čovečji“ je taj čije će ime biti „Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni“ (Isaija 9,6). JA SAM je Posrednik izmedu Boga i čovečanstva, polažući svoje ruke na oboje. On koji je „svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika“ ne stidi se nazvati nas braćom (Jevrejima 7,26; 2,11). U Hristu su međusobno povezane zemaljska i nebeska porodica. Proslavljeni Hristos je naš Brat. Nebo je obavijeno ljudskom prirodom, a ljudsko je privijeno na grudi Bezgranične ljubavi…
Samopožrtvovnošću Ljubavi stanovnici Neba i Zemlje povezani su neraskidivim vezama sa svojim Tvorcem.
Delo otkupljenja biće dovršeno. Na mestu na kome je greh obilovao, Božja milost se još više umnožila. Sama Zemlja, to polje za koje sotona kaže da pripada njemu, ne samo da će biti izbavljena, već će biti i uzvišena. Naš mali svet, pod prokletstvom greha jedina tamna mrlja u Njegovom veličanstvenom stvaranju, biće poštovan više od svih ostalih svetova u Božjem svemiru. Ovde, gde je Božji Sin prebivao u ljudskoj prirodi, gde je Car slave živeo, patio i umro – ovde, kada će sve učiniti novim, Božja skinija biće sa ljudima „i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov“ (Otkrivenje 21,3). I kroz beskrajne vekove, dok budu hodali u svetlosti samoga Boga, spaseni će Ga hvaliti za Njegov neizrecivi Dar – Emanuila, „S nama Bog“. (Čežnja vekova, str. 25.26. original)
