l oni ga pobijediše krvlju Jagnjetovom i riječju svjedočanstva svojega, i ne mariše za život svoj do same smrti. (Otkrivenje 12,11)
„I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene, i između semena tvojega i semena njezina, ono će ti na glavu stajati, a ti ćeš ga u petu ujedati.“ (1. Mojsijeva 3,15) Božanska presuda izrečena nad sotonom posle čovekovog pada predstavljala je i proročanstvo, koje je obuhvatilo sve vekove do kraja vremena i ukazalo na veliki sukob u kome će učestvovati svi ljudski naraštaji koji će živeti na Zemlji.
Bog je izjavio: „Još mećem neprijateljstvo!“ Ovo neprijateljstvo nije nastalo na prirodan način. Kada je čovek prekršio Božji zakon, njegova priroda je postala zla, i on je uspostavio sklad, a ne neprijateljstvo sa sotonom. Između grešnog čoveka i začetnika greha ne postoji prirodno neprijateljstvo. I jedan i drugi svojim otpadom postali su zli. Otpadnik nikada nema mira, osim kada dobije saučešće i podršku onih koje je naveo da se povedu za njegovim primerom. Upravo zato pali anđeli i grešni ljudi ujedinjuju se i stvaraju zajednicu očajnika. Da se Bog nije posebno umešao, sotona i čovek sklopili bi savez protiv Neba, i tako umesto da gaji neprijateljstvo prema sotoni, cela ljudska porodica ujedinila bi se u protivljenju Bogu.
Sotona je naveo čoveka na greh, kao što je anđele naveo na pobunu, i na taj način osigurao njihovu podršku u ratu protiv Neba. Između njega i palih anđela nije bilo nikakve nesloge u njihovoj mržnji prema Hristu; iako je u svemu ostalome vladala nesloga, bili su čvrsto sjedinjeni u svom suprotstavljanju autoritetu Vladara svemira. Međutim, kada je sotona čuo izjavu da treba da postoji neprijateljstvo između njega i žene, između njegovog potomstva i njenog potomstva, znao je da će njegovi napori da potpuno ponizi ljudsku prirodu biti osujećeni; da će na neki način ljudi biti osposobljeni da se odupru njegovoj moći.
Sotonino neprijateljstvo prema ljudskom rodu nastalo je zbog toga što su ljudi, Hristovim posredovanjem, ostali predmet Božje ljubavi i milosti. On zato želi da osujeti božanski plan otkupljenja čoveka, da nanese sramotu Bogu time što će izobličiti i iskvariti delo Njegovih ruku; želi da nanese bol Nebu i da Zemlju ispuni žalošću i očajanjem da bi posle svega ukazivao na sve zlo kao na posledicu Božje odluke da stvori čoveka. (Velika borba, str. 505.506. original)
