Ni Ja te ne osuđujem, idi, i otsele više ne griješi. (Jovan 8,11)
Božji ideal za Njegovu decu uzvišeniji je od najuzvišenije misli; koju ljudska misao može dostiči. „Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.“ (Matej 5,48) Ova zapovest je i obećanje. Plan spasenja ima u vidu naše potpuno oslobođenje od sotonske sile. Hristos uvek odvaja od greha skrušenu dušu. On je došao da raskopa dela đavolja i postarao se da Sveti Duh bude darovan svakoj duši koja se kaje, da bije sačuvao od grešenja.
Sredstvo kojim nas kušač kuša ne sme se smatrati izgovorom za neko rđavo delo. Sotona se raduje kada čuje da oni koji se nazivaju Hristovim sledbeniđma opravdavaju izobličenost svog karaktera. Ta opravdanja, u stvari, vode grehu. Za greh ne postoji opravdanje. Sveti karakter, život sličan Isusu dostupan je svakom Božjem detetu koje se kaje i veruje.
Ideal hrišćanskog karaktera je sličnost Hristu. Kao što je Sin Čovečji bio savršen u svom životu, tako i Njegovi sledbenici treba da budu savršeni u svom životu. Isus je u svemu bio kao Njegova braća. On je postao telo, kao što smo i mi. On je bio gladan, žedan i umoran. Svoj život održavao je hranom i osvežavao snom. Delio je čovekovu sudbinu, iako je bio bezgrešni Božji Sin. Bio je Bog u telu. Njegov karakter treba da postane naš. Gospod kaže o onima koji Ga veruju: „Useliću se u njih i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti Moj narod.“ (2. Korinćanima 6,16)
Lestve koje je Jakov video, čiji je donji deo počivao na zemlji, a vrh dopirao do nebeskih kapija, do samog praga slave u stvari su Hristos. Da te lestve samo jednom prečagom nisu uspele da dodirnu Zemlju, bili bismo izgubljeni. Međutim, Isus je stigao do nas tamo gde se nalazimo. On je uzeo našu prirodu i pobedio, da bismo i mi, uzimajući Njegovu prirodu, mogli pobediti. Postavljen „u obličju tela grehovnoga“ (Rimljanima 8,3), živeo je bezgrešnim životom. Sada se svojom božanskom prirodom drži nebeskog prestola, a svojom ljudskom prirodom dopire do nas. On nam nalaže da verom u Njega dostignemo slavu Božjeg karaktera. Zato moramo biti savršeni, kao što je „savršen Otac nebeski.“ (Čežnja vekova, str. 311.312. original)
