Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskome. (Matej 18,4)
Spasitelj nije prezirao obrazovanje, jer kada njime upravlja Božja ljubav i kada je posvećeno Njegovoj službi, oplemenjen um je blagoslov. Ali, On je mimoišao mudre ljude svoga vremena, zato što su bili tako puni samopouzdanja tako da nisu mogli saosećati sa ćovećanstvom koje pati i postati saradnici sa Čovekom iz Nazareta… Prvo što treba da nauće svi, koji će postati Božji saradnici, jeste pouka o nepoverenju u samoga sebe; tada će biti spremni da dobiju Hristov karakter. To se ne može steći vaspitanjem u višim školama. To je plod mudrosti koja se može dobiti samo od božanskog Učitelja.
Isus je izabrao neobrazovane ribare zato što nisu bili školovani na predanjima i pogrešnim običajima svoga vremena. Oni su bili ljudi prirodno obdareni, ponizni i poučljivi, ljudi koje je On mogao da vaspitava za svoj rad. U svakodnevnom životu ima mnogo ljudi koji strpljivo obavljaju obične naporne poslove, nesvesni da poseduju takve moći koje bi ih, ako bi ih razvili, izjednačile sa najcenjenijim ljudima u svetu. Potreban je dodir vešte ruke da probudi te uspavane sposobnosti. Takve ljude Isus je pozvao da budu Njegovi saradnici i dao im prednost da se druže sa Njim. Veliki ljudi u svetu nikada nisu imali takvog učitelja. Kada su prošli Spasiteljevu obuku, učenici više nisu bili neznalice i neobrazovani. Postali su Mu slični umom i karakterom, ljudi su znali da su bili sa Isusom.
Najuzvišeniji posao vaspitanja nije samo prenošenje znanja, već usađivanje životne snage, koja se prima dodirom uma sa umom i duše sa dušom. Samo život rađa život. Kakvu su prednost imali oni koji su tri godine bili u svakodnevnom dodiru sa tim božanskim životom iz koga je potekao svaki životodavni podsticaj, koji je doneo blagoslov svetu! Više od svojih drugova Jovan, ljubljeni učenik, potčinio je sebe sili tog čudesnog života. On kaže: „I Život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javIjamo vam Život večni, koji beše u Oca, i javi se nama.“ (1. Jovanova 1,2) (Čežnja vekova, str. 249.250. original)
