Čuvajte se od književnika, koji… lažno se mole Bogu dugo. (Luka 20,46.47)
Molitveni sastanci treba da budu najzanimljivija okupljanja, ali često budu veoma loše vođeni. Mnogi prisustvuju propovedima, ali zanemaruju molitveni sastanak. I o tome je potrebno razmišljati. Treba tražiti mudrost od Boga kako bismo sastanke vodili tako da budu zanimljivi i privlačni. Ljudi su gladni hleba života. Ako ga nađu na molitvenom sastanku, oni će doći da ga prime.
Dugi, dosadni govori i molitve nisu prikladni, posebno na društvenim sastancima. Oni koji vole da se ističu i uvek su spremni da govore, sprečavaju svedočenje stidljivih i povučenih. Najpovršniji ljudi obično imaju najviše da kažu. Njihove molitve su dugačke i mehaničke. Oni zamaraju anđele i ljude koji ih slušaju. Naše molitve treba da budu kratke i određene. Neka se duga, zamorna moljenja ostave za klet ako to neko želi. Pustite Božjeg Duha u srce i On će ukloniti svaki formalizam.
Hristos je svoje učenike učio da njihove molitve treba da budu kratke, da izražavaju upravo ono što im je potrebno i ništa više. Pružio im je primer o trajanju i sadržini njihovih molitava, koje treba da izražavaju želje za zemaljskim i duhovnim blagoslovima i njihovu zahvalnost za primljene blagoslove. Kako je sveobuhvatna molitva data kao uzor. Ona obuhvata svačije stvarne potrebe. Uobičajena molitva ne treba da traje duže od jedne do dve minute. Ima slučajeva kad na molitvu posebno deluje Božji Duh, kad se molimo u Duhu. Težnju duše prati bolna čežnja za Bogom, a duh se bori kao što se borio Jakov i neće se smiriti bez posebnog ispoljavanja Božje sile. Tako je po Božjoj volji.
Ali mnogi iznose molitvu suvoparno, kao da propovedaju. Takvi se mole ljudima, a ne Bogu. Kad bi se molili Bogu i stvarno razumeli šta rade, uznemirili bi se zbog svoje drskosti, jer u obliku molitve drže predavanje Bogu kao da je Stvoritelja svemira potrebno posebno obavestiti o opštim pitanjima u vezi sa onim što se događa u svetu. Sve takve molitve slične su zvonu koje zvoni ili praporcu koji zveči. One na Nebu nemaju nikakvo značenje. Zamaraju Božje anđele kao i smrtne ljude koji su prisiljeni da ih slušaju. (Counsels for the Church, str. 292.293)
