Gospode, usliši molitvu moju, primi moljenje moje. (Psalam 143,1)
Neka se duša uzdigne, da bi Bog mogao da nam podari da udišemo nebesku atmosferu. Mi možemo da budemo toliko blizu Bogu, da se u svakom neočekivanom iskušenju naše misli okrenu Njemu, tako prirodno kao što se cvet okreče Suncu.
Iznesite Bogu svoje potrebe, radosti, žalosti, svoje brige i strahove. Vi Ga ne možete opteretiti, ne možete Ga zamoriti. On koji broji sve vlasi na vašoj glavi, nije ravnodušan prema potrebama svoje dece. „Jer je Gospod milostiv i smiluje se.“ (Jakov 5,11) Njegovo srce puno ljubavi ganuto je našim žalostima, pa čak i našim kazivanjem o njima. Iznesite sve što zbunjuje vaš um. Za Njega ništa nije suviše teško da ponese, jer On održava sve svetove, On upravlja svim poslovima u vasioni. Sve što se na bilo koji način tiče našeg mira, za Njega nije toliko neznatno da ga ne može zapaziti. U našem iskustvu ne postoji nijedno poglavlje toliko mračno da ga On ne može pročitati; ne postoji nikakva nedoumica prеteška za Njega da je ne može rešiti. Nikakva nesreća ne može da zadesi Njegovo najskromnije dete, nikakva briga neće mučiti dušu, ne postoji iskrena molitva koja silazi sa usana da je naš nebeski Otac neće zapaziti, ili pokazati delotvorno zanimanje. „Iscjeljuje one koji su skrušena srca, i leči tuge njihove.“ (Psalam 147,3) Veza između Boga i svake duše tako je jasno obeležena i potpuna kao da na Zemlji ne postoji nijedna druga duša koja treba da doživi Njegovo budno staranje, nijedna druga duša za koju je On dao svog ljubljenog Sina.
Isus je rekao: „U onaj ćete dan u ime Moje zaiskati, i ne velim vam da ću Ja umoliti Oca za vas; jer sam Otac ima Ijubav k vama.“ „Ja vas izabrah… da što god zaištete u Oca u ime Moje da vam da.“ (Jovan 16,26.27; 15,16) Međutim, moliti se u Isusovo ime predstavlja više od čistog spominjanja tog imena na početku i kraju molitve. To znači da treba da se molimo po Isusovoj volji i duhu, dok verujemo u Njegova obećanja, oslanjamo se na Njegovu blagodat i vršimo Njegova dela.
Bog ne smatra da svako od nas treba da postane isposnik ili monah i da se povuče iz sveta da bismo se delima službe posvetili Njemu. Zivot mora biti nalik na Hristov život – između planine i službe mnoštvu. Onaj koji ništa ne radi, nego se samo moli, uskoro će prestati da se moli ili će njegove molitve postati uobičajena navika. (Put Hristu, str. 99-101. original)
