Gledajte da niko ne vraća kome zla za zlo; nego svagda idite za dobrom, i među sobom, prema svima. (1. Solunjanima 5,15)
Postoji rečitost koja je močnija od reči – rečitost tihog, doslednog života čistog, pravog hrišćanina. Više uticaja ima ono što je čovek, nego ono što on govori.
Sluge koje su bile poslane Isusu, vratile su se sa izveštajem da čovek nikada nije tako govorio kao On. Međutim, razlog za ovo je što čovek nikada nije živeo kao što je On živeo. Da je Njegov život bio drugačiji nego što je bio, On ne bi mogao da govori kao što je govorio. Njegove reči nosile su u sebi silu ubeđivanja, zato što su izlazile iz čistog i svetog srca, punog ljubavi i saučešća, čovekoljublja i istine.
Naš karakter i iskustvo je ono što odlučuje o našem uticaju na druge. Da bismo druge osvedočili u silu Hristove blagodati, mi moramo da poznajemo njenu silu u svom životu i srcu. Jevanđelje koje objavljujemo za spasenje duša, mora da bude Jevanđelje kojim su spasene naše duše. Jedino živom verom u Hrista kao ličnog Spasitelja, možemo postići da se naš uticaj oseća u ovom sumnjom zahvaćenom svetu. Ako želimo da izvučemo grešnike iz reke koja brzo teče, naše noge moraju čvrsto da stoje na Steni, Isusu Hristu.
Znak hrišćanstva nije neki spoljašnji znak, nije nošenje krsta ili venca, već ono što otkriva povezanost čoveka sa Bogom. Silom svoje blagodati, ispoljenoj u preobražaju karaktera, svet mora da se uveri da je Bog poslao svoga Sina kao Otkupitelja sveta. Nijedan drugi uticaj koji može da okruži Ijudsku dušu nema takvu silu kao uticaj nesebičnog života. Najjači dokaz u korist Jevanđelja je ljubazni hrišćanin pun ljubavi.
Živeti takvim životom, vršiti takav uticaj zahteva napor, samopoštovanje i disciplinu na svakom koraku. Mnogi se lako obeshrabruju u hrišćanskom životu zato što to ne razumeju. Mnogi koji iskreno posvećuju svoj život Božjoj službi, iznenađeni su i razočarani kada ostanu sami, kao nikada do tada suočeni sa preprekama i napadnuti iskušenjima i nevoljama. Oni se mole za karakter sličan Hristovom karakteru, za dostojnost u Gospodnjem delu, a u okolnostima su koje kao da izazivaju sva zla njihove prirode. Otkrivaju greške za koje čak nisu ni posumnjali da postoje. (U potrazi za boljim zivotom, str. 469.470. original)
