Ko će izaći na goru Gospodnju, i ko će stati na svetom mjestu Njegovu? U koga su ćiste ruke i srce bezazleno. (Psalam 24,3-4)
Iste velike istine koje su bile otkrivene preko ovih ljudi, Bog želi da otkrije preko mladih i dece naših dana. Josifova i Danilova istorija je prikaz onoga što će Bog učiniti za one koji Mu se pokore i celim srcem teže da ispune Njegovu nameru.
Najveća potreba sveta je potreba za ljudima – ljudima koji se ne daju ni kupiti ni prodati, ljudima koji su u dubini svoje duše pošteni i časni, ljudima koji se ne boje nazvati greh njegovim pravim imenom, ljudima čija je savest verna dužnosti kao magnetna igla polu, ljudima koji će stajati na strani pravde makar se nebo srušilo.
Takav karakter nije plod slučaja, on se ne može pripisati ličnoj naklonosti ili darovima Proviđenja. Plemenit karakter je plod samodiscipline, pokoravanja niže prirode višoj – predanja samoga sebe u službi Bogu i bližnjima iz ljubavi.
Mladi moraju shvatiti istinu da darovi koji su im povereni ne pripadaju njima. Snaga, vreme i razum su samo pozajmljena blaga. Oni pripadaju Bogu, i svako mlado biće treba da odluči da ih upotrebi za najuzvišenije ciljeve. Mladi su loze od kojih Bog očekuje rod, pristavi čiji se talanti moraju umnožavati, svetlost koja treba da obasja tamu sveta.
Svakom mladiću i devojci i svakom detetu određen je posao koji treba da obavi da bi se Bog proslavio i čovečanstvo oplemenilo.
Prorok Jelisije svoje rane godine proveo je u tišini seoskog života, poučavan od Boga i prirode i poučavan poslušnosti korisnim radom. U vreme skoro sveopšteg otpada, pripadnici doma njegovog oca ubrajali su se među one koji nisu savili kolena pred Valom. Njihov dom je bio dom u kome je slavljen Bog i u kome je vernost dužnosti smatrana životnim pravilom.
Jelisije se kao sin bogatog zemljoradnika latio zanimanja koje mu je bilo najbliže. Iako je bio obdaren sposobnošću da bude vođa među ljudima, dobio je obrazovanje koje ga je pripremilo za obavljanje svakodnevnih životnih dužnosti. Da bi mogao mudro da upravlja, morao je da nauči da sluša. Vernost u malom pripremila ga je za veće odgovornosti. (Vaspitanje, str. 57.58. original)
