Da odstupi od nepravde svaki koji spominje ime Gospodnje. (2. Timotiju 2,19)
Celo srce mora da se preda Bogu, ili se promena, kojom treba da budemo obnovljeni u Njegov lik, nikada neće dogoditi u nama. Po prirodi mi smo se otuđili od Boga. Sveti Duh opisuje naše stanje rečima kao što su ove: „Mrtvi za prestupljenja i grehe svoje“; „Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo“; „Nema ništa zdravo.“ Mi smo čvrsto uhvaćeni u sotoninu zamku „koji ih je ulovio žive za svoju volju“. (Efescima 2,1; Isaija 1,5.6; 2. Timotiju 2,26) Bog želi da nas izleči, da nas oslobodi. Međutim, pošto to zahteva potpuni preobražaj, obnovu celokupne naše prirode, mi se potpuno moramo predati Njemu.
Borba sa samim sobom je najveća borba koja je ikada vođena. Lično predanje, predanje svega Božjoj volji, pokreće borbu; ali duša pre nego što doživi obnovu u svetosti, mora da se pokori Bogu.
Božja vladavina nije zasnovana na slepoj poslušnosti, na nerazumnom ograničenju, nije onakva kako bi sotona želeo da izgleda. Ona se obraća razumu i savesti. „Tada dođite… pa ćemo se suditi“ (Isaija 1,18), Tvorčev je poziv upućen bićima koja je stvorio. Bog ne vrši pritisak na volju svojih stvorenja. On ne može da prihvati strahopoštovanje koje Mu nije voljno i razumno ukazano. Nametnuta pokornost čini čoveka automatom, jer sprečava stvarni razvoj uma i karaktera. To nije Tvorčeva namera. On želi da čovek, kruna Njegove stvaralačke moći, dostigne najviši mogući razvoj. On iznosi pred nas uzvišenost blagoslova do koga želi da nas dovede svojom blagodaću. On nas poziva da Mu se predamo, da bi u nama mogao da uobliči svoju volju. Nama preostaje da izaberemo da li želimo da budemo oslobođeni tereta robovanja grehu, da bismo mogli imati udela u slavnoj slobodi Božjih sinova.
Ako želimo da se predamo Bogu, moramo se neminovno odreći svega što nas je razdvojilo od Njega. Spasitelj zato i kaže: „Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti Moj učenik.“ (Luka 14,33) Moramo da se odreknemo svega što bi naše srce odvuklo od Boga…
Priznavanje Hrista lišeno ove duboke ljubavi, samo je prazna priča, sušta formalnost i teška obaveza. (Put Hristu, str. 43.44. original)
