Sin ne može ništa činiti sam od Sebe nego što vidi da Otac čini. (Jovan 5,19)
Hristove reči nas uče da sebe smatramo neraskidivo povezanim sa našim nebeskim Ocem. Ma kakav bio naš položaj, zavisimo od Boga koji sve sudbine drži u svojim rukama. On nam je odredio posao i obdario nas sposobnostima i sredstvima za taj posao. Dok god se potčinjavamo Božjoj volji, i uzdamo u Njegovu silu i mudrost, bićemo vođeni sigurnim stazama, da bismo ispunili svoj određeni deo u Njegovom velikom planu. Međutim, čovek koji se uzda u svoju mudrost i silu odvaja se od Boga. Umesto da radi u jedinstvu sa Hristom, on ispunjava ciljeve neprijatelja Boga i čoveka.
Spasitelj je nastavio: „Što On [Otac] čini, ono i Sin čini onako… Kako što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.“ Sadukeji su smatrali da neće biti vaskrsenje tela; ali Isus im je rekao da je jedno od najvećih dela Njegovog Oca podizanje mrtvih, i da i On sam ima silu da učini isto delo. „Ide čas, i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božjeg, i čuvši oživeti.“ Fariseji su verovali u vaskrsenje mrtvih. Hristos izjavljuje da je i sad među njima sila koja daje život mrtvima, I da će oni videti njenu pojavu. Ista sila vaskrsenja daje život dušama koje su „mrtve za prestupljenja i grehe svoje“ (Efescima 2,1). Taj duh života u Isusu Hristu „sila vaskrsenija Njegova“ oslobađa ljude „od zakona grehovnoga i smrti“ (Filibljanima 3,10; Rimljanima 8,2). Nadmoć zla je srušena i duša se verom čuva od greha. Onaj koji svoje srce otvara Hristovom duhu, postaje deoničar u toj moćnoj sili koja će njegovo telo podići iz groba…
Sveštenici i poglavari postavili su se kao sudije da osude Hristov rad, ali On je izjavio da je i njihov Sudija i Sudija cele Zemlje. Svet je poveren Hristu i preko Njega dolazio je svaki blagoslov od Boga palom ljudskom rodu. On je bio Otkupitelj pre kao i posle svoga utelovljenja. U trenutku u kome se pojavio greh, tu je bio i Spasitelj. Dao je svetlost i život svima i prema meri date svetlosti svakome će biti suđeno. On koji je dao svetlost, koji je sledio dušu najnežnijim pozivima, težeći da je iz greha dovede u svetost, istovremeno je i Zastupnik i Sudija. (Čežnja vekova, str. 209.210. original)
