Još je Carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe. (Matej 13,47)
Još je Carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe; koja kad se napuni, izvukoše se na kraj, i sedavši izabraše dobre u sudove, a zle baciše napolje. Tako će biti i na posletku veka; izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih, i baciće ih u peć ognjenu, onde će biti plač i škrgut zuba.“
Bacanje mreže je propovedanje Jevanđelja. Tako i dobri i zli dospevaju u Crkvu. Kada evanđeoska misija bude dovršena, sud će obaviti delo razdvajanja. Hristos je znao da će prisutnost lažne braće u Crkvi učiniti da se rđavo govori o putu istine. Svet će zlo govoriti o Jevanđelju zbog nedoslednog života onih koji ga ispovedaju. Čak i hrišćani mogu posrnuti kada vide da se mnogi koji nose Hristovo ime ne pokoravaju sili Svetoga Duha. Pošto se ti grešnici nalaze u Crkvi, ljudi su u opasnosti da pomisle da Bog opravdava njihove grehe. Hristos upravo zato podiže veo s budućnosti i poziva sve da shvate da karakter, a ne položaj, odlučuje o čovekovoj sudbini.
I kratka priča o kukolju i ova o mreži jasno govore da nikada neće doći vreme u kome će se svi bezakonici obratiti Bogu. Pšenica i kukolj treba da rastu zajedno do žetve. I dobre i rđave ribe zajedno su izvučene na obalu i ostaju zajedno sve do konačnog razdvajanja.
Oba primera ponovo pokazuju da posle suda neće biti novog vremena milosti. Kada evanđeosko delo bude dovršeno, odmah će početi razdvajanje dobrih i zlih, i budućnost obe grupe biće time zauvek odlučena.
Bog ne želi ničiju propast. „Tako bio Ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ; vratiite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev?“ (Jezekilj 33,11) Božji Duh je tokom celokupnog vremena milosti pozivao Ijude da prihvate dar života. Samo oni koji odbiju Njegove pozive biće ostavljeni da propadnu. Bog je objavio da greh mora da bude uništen kao zlo opasno za celi svemir. Oni koji prionu uz greh propašće prilikom njegovog uništenja. (Pouhe velihog Učitelja, str. 122.123. original)
