A ujutru ustavši rano iziđoše u pustinju Tekujsku; a kad izlažahu, stade Josafat i reče: Čujte me, Judejci i Jerusalimljani: vjerujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, vjerujte prorocima Njegovijem i bićete srećni. (2. Dnevnika 20,20)
Cela Biblija je otkrivenje Božje slave u Hristu. Ako je primimo, verujemo i poslušamo, ona je uzvišeno sredstvo za preobražaj karaktera. Ona je veličanstveni podstrek, pokretačka snaga koja oživIjava telesne, umne i duhovne sile i usmerava život na pravi put.
Mladi, pa čak i oni u zrelim godinama, lako padaju u iskušenje i greh zato što ne proučavaju Božju Reč i ne razmišljaju o njoj kako bi to trebalo da čine. Nedostatak čvrste, odlučne snage volje, koja treba da se ispolji u životu i karakteru, ishod je zanemarivanja svetih pouka iz Božje reči. Oni ozbiljnim naporima ne upravljaju um prema onome što će nadahnuti čiste, svete misli i skrenuti ih sa nečistog i lažnog. Malo je onih koji biraju bolji deo, koji sede pored Isusovih nogu kao što je to činila Marija, i uče od božanskog učitelja. Malo je onih koji u svom srcu cene Njegove reči i sprovode ih u život.
Prihvaćene biblijske istine uzdignuće um i dušu. Kada bi Božja Reč bila cenjena onako kako bi to trebalo, i mladi i stari posedovali bi unutrašnju čestitost, snagu načela koja bi ih osposobila da se odupru iskušenjima. (U potrazi za boljim životom, str. 458.459. original)
Svim srcem moramo nastojati da saznamo istinu. Sve pouke koje je Bog naredio da uđu u Njegovu pisanu Reč, date su nam kao opomene i uputstva. Date su da bi nas spasile prevare. Njihovo zanemarivanje donosi nam propast. Budimo sigurni da sve što se protivi Božjoj reči dolazi od sotone. (Stvaranje, patrijarsi i proroci, str. 55. original)
