Blago čovjeku koji nađe mudrost, i čovjeku koji dobije razum. Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. (Priče 3,13.14)
Pošto je Bog Izvor svakog pravog znanja, prvi je cilj vaspitanja, kao što smo videli, da upravi naše misli na objavu u kojoj nam se On lično otkriva. Adam i Eva su primali znanje u neposrednom razgovoru s Bogom; oni su učili o Njemu iz Njegovih dela. Sve što je, u svom prvobitnom savršenstvu stvoreno, bilo je izraz Božje misli. Za Adama i Evu priroda je bila puna božanske mudrosti. Međutim, čovek je prestupom izgubio mogućnost da uči o Bogu iz neposrednog razgovora s Njim, a u velikoj meri, i iz Njegovih dela. Zemlja, iskvarena i oskvrnjena grehom, samo nejasno odražava Stvoriteljevu slavu. Ipak, istina je da pouke koje je On zapisao u prirodi još nisu izbrisane. Na svakoj strani velike knjige o Njegovim stvorenim delima može se još prepoznati Njegov rukopis. Priroda još uvek govori o svom Stvoritelju. Ali, ta otkrivenja su nepotpuna i nesavršena. U našem grešnom stanju, sa oslabljenim sposobnostima i ograničenim shvatanjem, mi smo nesposobni da ih pravilno protumačimo. Nama je potrebno potpunije otkrivenje Božjeg bića, koje nam je sam Bog dao u svojoj pisanoj Reči…
Da bismo stekli vaspitanje dostojno toga imena, moramo upoznati Boga – Stvoritelja, i Hrista – Otkupitelja, onako kao što su otkriveni u svetoj Reči… Umesto da ograničimo njihovo proučavanje na ono što su Ijudi rekli ili napisali, uputimo učenike na izvore istine, na prostrane oblasti istraživanja u prirodi i otkrivenju. Neka razmišljaju o velikim istinama kao što su dužnost i opredeljenje, i um će se razviti i ojačati. (Vaspitanje, str. 16-18. original)
