Jer si me razveselio, Gospode, djelima svojim, s djela ruku Tvojih radujem se. Kako su velika djela Tvoja, Gospode! Veoma su duboke pomisli Tvoje. (Psalam 92,4.5)
Bog teži da nam se na mnogo načina objavi i uvede nas u zajednicu sa Sobom. Priroda neprekidno govori našim čulima. Otvoreno srce biće ganuto Božjom Ijubavlju i slavom otkrivenom u delima Njegovih ruku. Uho koje osluškuje može da čuje i shvati Božje poruke preko dela koja postoje u prirodi. Zelena polja, ponosito drveće, pupoljci i cveće, oblak koji jezdi preko neba, kiša, potok koji žubori, veličanstvenost nebeskog svoda govore našem srcu i pozivaju nas da upoznamo Onoga koji je sve to stvorio.
Naš Spasitelj je povezao svoje dragocene pouke sa delima iz prirode. Drveće, ptice, cveće u dolinama, brda, jezera i divotno nebo, kao i zbivanja i prilike u svakodnevnom životu – sve to povezano je rečima istine, da bismo se češće mogli sećati Njegovih pouka, čak i usred zauzetosti brigama u čovekovom mukotrpnom životu.
Bog želi da Njegova deca poštuju Njegova dela i naslađuju se jednostavnom, tihom lepotom, kojom je ukrasio naš dom na Zemlji. On voli lepo, a više od spoljašnje lepote, voli lepotu karaktera; On voli da gajimo čistotu i jednostavnost, neupadljivu dražesnost cveća. Kad bismo samo oslušnuli, Božja dela stvaranja prenela bi nam dragocene pouke o poslušnosti i poverenju… Nijedna prolivena suza pred Bogom nije ostala neprimećena. Nijedan osmeh nije ostao nezabeležen. (Put Hristu, str. 85.86. original)
