Jer je Meni milost mila a ne žrtva, i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica. (Osija 6,6)
Mi nemamo vremena za gubljenje. Mi ne znamo kada će se završiti naše proveravanje. U svakom slučaju ovde imamo samo kratak život i ne znamo kada će strela smrti možda ustreliti naše srce. Mi ne znamo kada ćemo biti pozvani da napustimo svet i sve njegove interese. Pred nama se pruža večnost. Zavesa tek što nije podignuta. Samo nekoliko kratkih godina i svakome koji se sada ubraja u žive, prestaće da važi punomoć: „Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu… i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.“
Da li smo spremni? Da li smo se upoznali sa Bogom, Vladarem Neba, Zakonodavcem i sa Isusom Hristom koga je On poslao na svet kao svoga Predstavnika? Kada se završi naše životno delo, da li ćemo moći da kažemo, kao što je to učinio Hristos, naš Primer: „Ja Tebe proslavih na zemlji: posao svrših koji si Mi dao da radim… Ja javih ime Tvoje.“
Božji anđeli žele da nas odvoje od nas samih i od zemaljskih vrednosti. Neka ne rade uzalud… Bogu treba usredsrediti misli. Mi treba da uložimo ozbiljne napore da pobedimo rđave namere prirode našega srca. Naši napori, samoodricanje i istrajnost moraju biti u srazmeri sa beskonačnom vrednošću cilja kome težimo. Samo pobedom, kao što je i Hristos pobedio, dobićemo venac života. (U potrazi za boljim životom, str. 454.455. original)
Božansko znanje koje nam je otkriveno u Njegovoj reči, znanje je koje treba da predamo svojoj deci… Neka omladina od Božje reči načini hranu za um i dušu. (U potrazi za boljim životom, str. 460. original)
