Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji. (Kološanima 3,2)
Onaj koji odluči da uđe u duhovno carstvo, ubrzo će ustanoviti da sve snage i strasti nepreporođene prirode, potpomognute silama carstva tame, ustaju protiv njega. Svakoga dana moraće da obnavlja svoje posvećenje, svakoga dana moraće da se bori sa zlom. Stare navike, nasleđene sklonosti prema zlu, boriće se da steknu prevlast i protiv njih moraće stalno da se bori i bude oprezan, trudeći se da Hristovom snagom izvojuje pobedu…
Pismo Kološanima puno je pouka najviše vrednosti, upućenih svima koji rade za Hrista, pouka koje pokazuju kakva se doslednost namere i uzvišenost cilja mora videti u životu onih koji pravilno predstavljaju Spasitelja. Odbacujući sve što bi ih moglo sprečiti u napredovanju putem koji vodi prema Nebu ili što bi stope drugih moglo odvesti sa uske staze, takvi vernici u svom svakodnevnom životu pokazivaće milost, ljubaznost, poniznost, krotost, strpljivost i Hristovu ljubav.
Sila jednog uzvišenijeg, neporočnijeg, plemenitijeg života je naša velika potreba. Svet zaokuplja preveliki deo naših misli, a carstvo nebesko suviše mali.
Hrišćanin se nikada ne sme obeshrabriti u svojim naporima da dostigne ideal koji mu je Bog postavio, nikada ne sme pasti u očajanje. Moralno i duhovno savršenstvo, Hristovom blagodaću i Njegovom silom, obećano je svima. Isus je izvor sile, kladenac života. On nas dovodi svojoj Reči i daje nam lišće sa drveta života za lečenje naše duše, obolele od greha. On nas vodi prema Božjem prestolu, i stavlja u naša usta reči molitve kojima nas blisko povezuje sa Sobom. On u našu korist pokreće svemoćne sile Neba. Na svakom koraku srećemo se sa Njegovom živom silom.
Bog ne postavlja nikakve granice napredovanju onih koji čeznu da „ispune poznanjem volje Njegove u svakoj premudrosti i razumu duhovnome“. Molitvom, budnošću, rastenjem u znanju i u razumu, oni treba da „jačaju svakom snagom po sili slave Njegove“. I tako će se pripraviti da služe bližnjima, da rade za druge. Spasiteljeva namera je da ljudska bića, očišćena i posvećena, postanu Njegovi pomoćnici. Na ovoj velikoj prednosti zahvalimo se Onome koji „nas prizva u deo nasledstva svetih u videlu; koji nas izbavi od vlasti tamne, i premesti nas u carstvo Sina ljubavi svoje“ (Kološanima 1.12.13). (Apostolska crkva – Hristovim tragom str. 477.478. original)
