Gradite spasenije svoje… Jer je Bog što čini u vama. (Filibljanima 2,12.13)
Delo sticanja spasenja je zajednički posao, zajednički poduhvat. Saradnja izmedu Boga i pokajanog grešnika mora da bude uspostavljena. To je neophodno da bi u karakteru bila oblikovana prava načela. Čovek mora da uloži ozbiljne napore da bi uklonio sve ono što ga sprečava da dostigne savršenstvo. Međutim, prilikom postizanja uspeha sve potpu-no zavisi od Boga. Ljudski napor, sam po sebi, nije dovoljan. Bez po-moći božanske sile ništa nije moguće postići. Bog deluje i čovek deluje. Otpor iskušenju mora da potekne od čoveka, ali snagu za taj poduhvat mora da dobije samo od Boga. Sa jedne strane stoji beskrajna mudrost, saučešće i snaga; sa druge, slabost, grešnost i potpuna bespomoćnost.
Bog želi da uspostavimo vlast nad sobom. Ali, On nam ne može pomoći bez našeg pristanka i saradnje. Božanski Duh deluje preko čovekove sposobnosti i snage. Sami nismo sposobni da svoje namere, želje i sklonosti usaglasimo sa Božjom voljom; ali, ako „hoćemo da hoćemo“, Spasitelj će učiniti za nas, „da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, da robimo svaki razum na pokornost Hristu“ (2. Korinćanima 10,4.5).
Onaj koji želi da izgradi snažan, uravnotežen karakter, onaj koji želi da bude svestrani hrišćanin, mora Hristu dati sve i za Hrista učiniti sve, jer Otkupitelj ne može da prihvati podeljenu službu. On iz dana u dan, mora da uči šta znači predati sebe Bogu. Mora da proučava Božju Reč, da shvati njeno značenje i sluša njene propise. Tek tako može dostići meru hrišćanskog savršenstva. Bog će, iz dana u dan, raditi sa njim, usavršavati karakter koji treba da opstane u vreme završne probe. Vernik će iz dana u dan, pred Ijudima i anđelima prikazivati plemeniti eksperiment, pokazujući šta Jevanđelje može da učini za palo ljudsko biće. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 482.483. original)
