Neću Te pustiti dokle me ne blagosloviš. (1. Mojsijeva 32,26)
Vreme nevolje i straha koje nam predstoji zahteva veru koja će biti u stanju da izdrži umor, odlaganje i glad – veru koja se ni u najtežoj probi neće pokolebati, Vreme probe obećano je svima da bi mogli da se pripreme za to doba. Jakov je pobedio zato što je bio istrajan i odlučan. Njegova pobeda dokaz je moći istrajne molitve. Svi koji se oslanjaju na Božja obećanja, kao sto je to on učinio, koji budu ozbiljni i istrajni kao što je on bio, uspeče kao što je on uspeo. Oni koji nisu spremni da se odreknu sebe, da se bore sa Bogom, da se mole dugo i ozbiljno za Njegove blagoslove, neće ih ni dobiti. Boriti se sa Bogom – koliko je malo onih koji znaju šta to znači! Koliko je malo onih koji su ikada izašli pred Boga s dubokom čežnjom koja je snažno pokrenula sve snage njihovog bića! Kada talasi očajanja, koje nikakve reči ne mogu izraziti, preplave dušu molitelja, kako su retki oni koji se s nepokolebljivom verom oslanjaju na Božja obećanja!
Oni koji sada pokazuju tako malo vere nalaze se u velikoj opasnosti da pokleknu pod snagom sotonskih obmana i dekreta koji će izvršiti nasilje nad savešću. Ako uspeju da izdrže probu, upašće u još veće očajanje i strah u vreme velike nevolje, jer nisu stekli naviku da se oslanjaju na Boga. Pouke o veri koje nisu usvojili na vreme, biće prisiljeni da nauče pod strašnim pritiskom obeshrabrenja.
Sada moramo upoznati Boga stavljajući na probu Njegova obećanja. Anđeli beleže svaku iskrenu i ozbiljnu molitvu. Bilo bi mnogo bolje da se odreknemo svojih sebičnih zadovoljstava, negoli da zanemarimo vezu sa Bogom. Najdublje siromaštvo, najveće samoodricanje, uz Njegovo odobravanje, bolje je od bogatstva, časti, udobnosti i prijateljstva bez Njega. Moramo naći vremena za molitvu. Ukoliko svojim mislima dozvolimo da budu obuzete svetovnim interesima, Gospod nam može dati neophodno vreme udaljujući od nas naše idole u obliku zlata, naših kuća, našeg plodnog zemljišta.
Mladi nikada ne bi bili navedeni na greh kada bi odbijali da pođu bolo kojim putem osim onim za koji mogu zatražiti Božji blagoslov. Kada bi se vesnici koji nose poslednju svečanu opomenu svetu molili za Božji blagoslov, ne hladno, ravnodušno i nemarno, već vatreno i sa verom, kao što je to činio Jakov, imali bi priliku da kažu: „Boga videh licem k licu i duša se moja izbavi!“ (1. Mojsijeva 32,30) Nebo bi ih proglasilo knezovima, koji imaju snage da pobede u borbi sa Bogom i ljudima. (Velika borba, str. 621.622. original)
