Da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovome svijetu. (Titu 2,12)
Ako želimo da hodamo u svetlosti, moramo pozvati Hrista u svoje srce i dom. Dom treba da bude sve ono što ova reč podrazumeva. On treba da bude malo Nebo na Zemlji, mesto na kome se neguje ljubav umesto da se namerno potiskuje. Naša sreća zavisi od ovakvog negovanja ljubavi, saosećanja i prave ućtivosti u međusobnom ophođenju. U našem svetu ima toliko ljudi tvrdog srca zato što se prava ljubav smatra slabošću, pa je zbog toga obeshrabruju i potiskuju. Onaj bolji deo prirode takvih osoba bio je u detinjstvu izopačen i zakržljao i ako zraci božanske svetlosti ne otope njihovu hladnoću i bezobzirnu sebičnost, njihova sreća je zauvek zakopana. Ako želimo da imamo nežno srce, kakvo je imao Isus dok se nalazio na Zemlji, kao i posvećenu saosećajnost, kakvu imaju anđeli prema grešnim smrtnicima, moramo negovati saosećajnost iz detinjstva, a ono je samo po sebi jednostavno. Tada ćemo biti učtivi, plemeniti i vladati se prema nebeskim načelima.
Negovan um je veliko blago, ali bez omekšavajućeg uticaja saosećanja i posvećene ljubavi ne može dostići najveću vrednost. Prema drugima treba rečima i postupcima da pokažemo nežnu obzirnost. Prijateljskim rečima i ljubaznim pogledima možemo ukazati drugima hiljade malih pažnji koje će nam biti uzvraćene. Nepromišljeni hrišćani svojom nemarnošću prema drugima pokazuju da ne održavaju zajednicu s Hristom. Nemoguće je imati zajednicu s Hristom a biti neljubazan prema drugima i zanemarivati njihova prava. Mnogi silno čeznu za prijateljskim saosećanjem. Bog je svakom od nas dao vlastitu ličnost koja se ne može stopiti s ličnošću drugog, ali će se naše lične osobine mnogo manje isticati ako pripadamo Hristu i usvojimo Njegovu volju. Svoj život treba da posvetimo dobru i sreći drugih, kao što je činio naš Spasitelj. Treba da zaboravimo na sebe i uvek tražimo prilike, čak i male, da pokažemo zahvalnost za usluge koje su nam drugi učinili, i da druge bodrimo i olakšamo im jade i terete, te ih od njih oslobodimo postupcima nežne ljubaznosti i malim delima ljubavi. Ovakva promišljena dela ljubaznosti koja se, pokrenuta u našim porodicama, šire izvan ovog kruga, daju životu sreću, a zanemarivanje takvih sitnica donosi gorčinu i tugu. (Testimonies for the Church, sv. 3, str. 539.540)
