A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne bješe u ognju. A iza ognja dođe gias tih i tanak. (1. O carevima 19,12)
Bog je odlučio da se otkrije svome sluzi ne moćnim pokazivanjem božanske snage, već „glasom tihim i tankim“. Želeo je da pouči lliju da ono delo koje se najbučnije oglašava nije uvek i najuspešnije u ispunjavanju Njegove namere. Dok je llija čekao da mu se Gospod otkrije, oluja je protutnjala, munje zablistale, proždrljivi oganj prošao, ali Bog nije bio u svemu tome. A onda se javio glas tih i tanak, i prorok je pokrio glavu u Gospodnjoj prisutnosti. Njegova Ijutina se stišala, njegov duh je omekšao i postao ponizan. On je sada shvatio da će mu tiho poverenje, čvrsto oslanjanje na Boga, uvek doneti pomoć u vreme potrebe. (Istorija proroka i careva, str. 168.169. original)
Bog nam govori preko dela svoga proviđenja i uticaja svog Duha na srce. U prilikama i okolnostima, u promenama koje se oko nas svakodnevno događaju, možemo da nađemo dragocene pouke, ako je naše srce sklono da ih zapaža…
Bog nam se obraća u svojoj Reči. U njoj u jasnim crtama imamo otkrivenje Njegovog karaktera, Njegovog postupanja prema Ijudima i veličanstvenog dela otkupljenja. U njoj pred nama stoji otvorena istorija patrijaraha i proroka, i drugih svetih Ijudi iz davnina… Kada čitamo o osobitim iskustvima koja su im darovana, o videlu, Ijubavi i blagoslovima u kojima su uživali i poslu koji su izvršili u blagodati koja im je data, duhu koji ih je nadahnjivao, i u našem srcu zapaliće se plamen svetog nadmetanja i želja da po karakteru budemo nalik na njih – da kao što su oni i mi hodimo sa Bogom. (Put Hristu, str. 87.88. original)
