Zato, primajući Carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom služimo za ugodnost Bogu, s poštovanjem i sa strahom. (Jevrejima 12,28)
Kada Isus prestane da se moli za čoveka, svi slučajevi zauvek su odlučeni. To je vreme kada vrši obračun sa svojim slugama. Za one koji su zanemarili pripremu da se očiste i posvete, što bi ih osposobilo da budu među onima koji čekaju da pozdrave svog Gospoda, sunce zalazi u tmini i mraku da se više ne pojavi. Vreme milosti je isteklo; Hristos prestaje s posredovanjem na Nebu. Ovo vreme dolazi konačno za sve iznenada, i one koji nisu očistili svoju dušu poslušnošću istini, naći će na spavanju. Oni su se umorili od čekanja i bdenja; postali su ravnodušni u pogledu dolaska svog Gospodara. Oni nisu čeznuli za Njegovim dolaskom i smatrali su da nema potrebe za takvim neprekidnim, istrajnim bdenjem. Dosad su se razočarali u svojim očekivanjima i mogli bi se ponovo razočarati. Zaključili su da imaju dovoljno vremena za ustajanje. Nastojaće da ne izgube priliku da osiguraju zemaljska blaga. Bilo bi dobro da od ovog sveta dobiju sve što mogu. A u ostvarenju tog cilja izgubili su svaku težnju i zanimanje za dolazak Gospodara. Postali su ravnodušni i nemarni, kao da je Njegov dolazak još u dalekoj budućnosti. Dok su njihova interesovanja bila zaokupljena sticanjem zemaljskog dobitka, u nebeskom Svetilištu se delo završilo i oni su ostali nepripremljeni.
Da su takvi znali da će Hristos uskoro završiti svoje delo u nebeskom Svetilištu, kako bi se drugačije ponašali, kako bi ozbiljno bdeli. Predviđajući sve to, Gospodar im u nalogu da straže upućuje pravovremeno upozorenje. On izričito kaže da će doći iznenada. On ne određuje vreme da ne bismo zanemarili trenutnu pripremu i odložili je, nemarno očekujući vreme kad mislimo da će doći: „Stražite, dakle, jer ne znate.“ (Marko 13,35) Pa ipak, ova prorečena neizvesnost i iznenađenje ne uspeva da nas prene iz ravnodušnosti kako bismo potpuno budni čekali svog Gospoda. Oni koji ne budu čekali i bdeli, na kraju će se iznenaditi zbog svoje nevernosti. Gospodar dolazi, i umesto da budu spremni da Mu odmah otvore, oni tonu u svetovni san i na kraju će biti izgubljeni.
Prikazana mi je grupa potpuno drugačija od ove opisane. Oni su čekali i bdeli. Njihove oči bile su usmerene prem Nebu i na njihovim usnama bile su reči njihovog Gospoda: „A što vam kažem, svima kažem – Stražite.“ (Marko 13,37) (Testimonies for the Church, sv. 2. str. 191.192)
