I daću ti ključeve od Carstva nebeskoga. (Matej 16,19)
Isus je nastavio: „A i Ja tebi kažem: Ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.“ (Matej 16,18) Ime Petar znači kamen – kamen koji se kotrlja. Petar nije bio stena na kojoj je utemeljena Crkva. Vrata paklena nadvladala su ga kada se zaklinjanjem odrekao svog Gospoda. Crkva je sazidana na Onome koga ne mogu nadvladati paklena vrata.
„Na ovome kamenu“, rekao je Isus, „sazidaću Crkvu svoju.“ U prisustvu svih nebeskih duhovnih bića, u prisustvu nevidljive armije pakla, Hristos je osnovao svoju Crkvu na živoj Steni. Ta Stena je On sam – Njegovo telo za nas slomljeno i ranjeno. Crkvu koja je sazdana na ovom Temelju vrata paklena neće nadvladati.
Kako je slaba izgledala Crkva kada je Hristos izgovorio ove reči! Postojala je samo šačica vernika protiv kojih će biti upravljena sva sila zlih duhova i zlih ljudi, ali ipak Hristovi sledbenici nije trebalo da se plaše. Sazidani na Steni njihove snage, oni ne mogu biti srušeni.
Šest hiljada godina vera je zidana na Hristu. Šest hiljada godina vihori i bure sotonskog besa udaraju o Stenu našeg spasenja; ali ona nepomično stoji. Petar je izrazio istinu koja predstavlja temelj vere Crkve i Isus ga je počastvovao kao predstavnika čitavog tela sastavljenog od vernika. On je rekao: „I daću ti ključeve od Carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće svezano na Nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na Nebesima.“ (19. stih)
„Ključevi od carstva nebeskoga“, Hristove su reči. Sve reči Svetoga pisma su Njegove i ovim su obuhvaćene. Ove reči imaju silu da otvore i zatvore Nebo. One objavljuju uslove pod kojima se ljudi primaju ili odbacuju. Tako je delo onih koji propovedaju Božju Reč miris životni za život ili miris smrtni za smrt. Njihova misija meri se večnim rezultatom. (Čeznja vekova, str. 412-414. original)
