I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete. (Matej 21,22)
Šta nebeski anđeli mogu misliti o jadnim, bespomoćnim ljudskim bićima podložnim iskušenjima, kad Božje srce puno bezgranične ljubavi čezne za njima i kada je spremno da im da više nego što traže ili zamisle, pa, ipak, malo se mole i imaju malo vere?…
Mrak zloga okružuje one koji zanemaruju molitvu. Iskušenja koja došaptava neprijatelj mame ih na greh, zbog toga što ne koriste prednosti koje im je Bog dao božanskom ustanovom molitve. Zašto Božji sinovi i kćeri moraju da se opiru molitvi, kada je ona ključ u ruci vere koji otvara nebeske riznice u kojima se čuvaju neograničena bogatstva Svemogućega? Bez neprekidne molitve i budnosti u opasnosti smo da postanemo nemarni i skrenemo sa prave staze. Neprijatelj uporno želi da ometa put do prestola milosti, da ne bismo ozbiljnom, poniznom molitvom i verom dobili blagodat i snagu da se odupremo iskušenjima.
Postoje određeni uslovi pod kojima možemo da očekujemo da će Bog uslišiti i odgovoriti na naše molitve. Prvi od njih je da osećamo potrebu za Njegovom pomoći. On je obećao: „Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suhu zemlju.“ (Isaija 44,3) Oni koji su gladni i žedni pravednosti, koji čeznu za Bogom, mogu biti sigurni da će njihovim potrebama biti udovoljeno. Srce mora da bude otvoreno za uticaj Duha, inače neće primiti Božje blagoslove.
Naša velika potreba, sama po sebi, najrečitije govori u našu korist. Ipak, od Gospoda treba tražiti da sve ovo učini za nas. On kaže: „Ištite, i daće vam se.“ I „koji, dakle, svoga Sina ne poštede, nego Ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje“ (Matej 7,7; Rimljanima 8,32).
Ako u svom srcu prepoznamo greh, ako je za nas prionuo neki greh koji poznajemo, Gospod nas neće uslišiti, ali pokajnička molitva skrušene duše biće uvek prihvaćena. Kada ispravimo sva poznata zlodela, možemo da verujemo da će Bog uslišiti naše molitve. Naše zasluge nikada nas neće preporučiti Božjoj milosti; Hristove zasluge su ono što nas spasava. Njegova krv nam donosi očišćenje; ipak, i mi lično moramo doprineti usvajajući uslove pod kojima ćemo biti prihvaćeni. (Put Hristu,str. 94.95. original)
