Hodite, djeco, poslušajte me; naučiću vas strahu Gospodnjem. (Psalam 34,11)
Ono što su roditelji to će, u velikoj meri, postati i njihova deca. Telesno stanje roditelja, njihova raspoloženja i želje, njihove umne i moralne težnje, manje-više, nastavljaju se u životu dece.
Ukoliko su težnje plemenitije, umni i duhovni darovi uzvišeniji i telesne snage roditelja bolje razvijene, utoliko će svoju decu bolje pripremiti za život. U negovanju onoga što je najbolje u njima, roditelji utiču na oblikovanje društva, na uzdizanje budućih naraštaja.
Očevi i majke treba da razumeju svoju odgovornost. Svet je pun zamki za noge mladih. Mnoštvo mladih privlači život sebičnog i čulnog zadovoljstva. Oni ne mogu da razlikuju skrivene opasnosti, ili strašan kraj staze koja im se čini stazom sreće. Popuštanjem želji i strasti, njihova snaga se rasipa i milioni mladih upropašćeni su za ovaj i budući svet. Roditelji moraju da misle da će njihova deca morati da se susretnu sa ovim teškoćama. Čak i pre rođenja deteta moraju da otpočnu pripreme da ga osposobe da se uspešno bori protiv zla.
Odgovornost počiva naročito na majci. Ona, čijom se krvlju hrani dete i izgrađuje svoje telo, takođe vrši umni i duhovni uticaj i teži oblikovanju uma i karaktera. Johaveda je bila majka Izrailjka koja se, jaka u veri, „nije uplašila careve zapovesti“ Jevrejima 11,23), i koja je rodiia Mojsija, oslobodioca Izrailja. Ana je bila žena molitve, samopožrtvovnosti i nebeskog nadahnuća, koja je rodila Samuila, dete koga je Nebo poučavalo, neiskvarenog sudiju, osnivača svetih škola u lzrailju. Jelisaveta je bila rođaka Marije iz Nazareta, koja je postala majka Spasiteljevog preteče…
Mnogi roditelji gledaju na posledice uticaja pre rođenja kao na beznačajnu pojavu, ali Nebo tako ne gleda. Vest koju je doneo Božji anđeo, i koju je dva puta na najsvečaniji način objavio (videti: Sudije 13,7.13.14), pokazuje da to zaslužuje naše najbrižljivije razmišljanje. (U potrazi za boljim životom, str. 371.372. original)