A ko se odreče Mene pred Ijudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svoiijem koji je na nebesima. (Matej 10,33)
Isus je nastavio: „Kao što Me vi priznajete pred ljudima, tako ću vas Ja priznati pred svetim anđelima. Vi treba da budete Moji svedoci na Zemlji, kanali kroz koje će moći da protiče Moja milost za isceljenje sveta. Na taj način biću vaš Predstavnik na Nebu. Otac ne gleda vaš grešni karakter, već vas vidi obučene u Moje savršenstvo. Ja sam Posrednik preko koga će nebeski blagoslovi doći do vas. Svaki koji Me priznaje uzimajući udela u Mojoj žrtvi za izgubljene, biće priznat kao sudeonik u slavi i radosti otkupljenih.“
Da bi neko priznao Hrista, Hristos mora da živi u njemu. On ne može da prenese ono što nije primio. Učenici mogu tečno da govore o nauci, mogu da ponavljaju reči samoga Hrista; ali ako ne poseduju krotost i ljubav sličnu Hristovoj, oni Ga ne priznaju. Duh suprotan Hristovom duhu, odreći će Ga se, bez obzira kako Ga rečima ispoveda. Ljudi mogu da se odreknu Hrista govoreći zlo, besmislenim razgovorima, neistinitim ili neljubaznim rečima. Oni mogu da Ga se odreknu izbegavanjem životnih tereta, težnjom za grešnim zadovoljstvom. Oni mogu da Ga se odreknu prilagođavanjem svetu, neučtivim ponašanjem, ljubavlju prema sopstvenim stavovima, pravdanjem samoga sebe, negovanjem sumnje, izazivanjem nevolja i prebivanjem u tami. Na sve ove načine izjavljuju da Hristos nije u njima…
Spasitelj je naložio svojim učenicima da se ne nadaju da će se neprijateljstvo sveta prema Jevanđelju savladati i da će posle izvesnog vremena njegovo protivljenje prestati. On je rekao: „Nisam došao da donesem mir nego mač.“ Ovo stvaranje razdora nije posledica Jevanđelja, već ishod suprotstavljanja njemu. Od svih progonstava najteže je podnositi neslogu u porodici, otuđenje najdražih zemaljskih prijatelja. Međutim, Isus izjavljuje: „Koji ljubi oca ili mater većma nego Mene, nije Mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego Mene, nije Mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe za Mnom, nije Mene dostojan.“
Zadatak Hristovih slugu je visoka počast i sveto poverenje… Nijedno delo ljubaznosti učinjeno njima u Njegovo ime neće ostati nepriznato i nenagrađeno. Istim nežnim priznanjem On obuhvata najslabije i najniže iz Božje porodice. (Čežnja vekova, str. 357.358. original)
