Sve što ištete u svojoj molitvi vjerujte da ćete primiti. (Marko 11,24)
Drugo osnovno načelo prihvatanja molitve je vera. „Onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže.“ (Jevrejima 11,6) lsus je svojim učenicima rekao: „Sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.“ (Marko 11,24) Da li možemo da Mu verujemo?
Čvrsto obećanje je svestrano i bezgranično, a Onaj koji je obećao, pouzdan je i veran. Kada ne primamo ono za šta smo se molili, u vreme kad smo tražili, još uvek moramo da verujemo da Gospod čuje naše molitve i da ih uslišava. Mi smo toliko u zabludi i kratkovidi da se ponekad molimo za ono što za nas ne bi bilo blagoslov, ali naš nebeski Otac u svojoj ljubavi uslišava naše molitve, dajući nam ono što će biti za naše najveće dobro – ono što bismo i sami poželeli, da božanski prosvetljenim očima možemo sagledati sve kako u stvarnosti postoji. Kad izgleda da naše molitve neće biti uslišene, moramo se čvrsto držati obećanja, jer će sigurno stići vreme uslišenja, a mi primiti blagoslov koji nam je najpotrebniji. Međutim, očekivati da molitva bude uvek uslišena onako kako smo želeli, predstavlja drskost. Bog je bezgranično mudar da bi grešio i predobar da bi uskratio neko dobro onima koji pravedno žive. Prema tome, nemojte se plašiti i pouzdajte se u Njega, iako odmah ne vidite uslišenje svojih molitava. Oslonite se na Njegovo pouzdano obećanje: „Ištite i daće vam se.“ (Matej 7,7)
Ako se savetujemo sa svojim sumnjama i strahovima, ili pokušavamo da bez vere rešimo sve što ne možemo jasno da sagledamo, nevolje če se samo povećavati i produbljivati. Međutim, ako dođemo Bogu, osećajući se bespomoćnim i zavisnim, kao što u stvari jesmo, i u poniznoj i cvrstoj veri iznesemo svoje želje Njemu, koji ima beskrajno znanje, koji sagiedava sve od postanja i koji svojom voljom i rečju upravlja svima, On može i želi da sasluša naš vapaj i učiniće da svetlost zablista u našem srcu. Iskrenom molitvom povezujemo se sa duhom Beskonačnoga. U to vreme možda nećemo imati nikakav značajan dokaz da se lice našeg Otkupitelja u svojoj ljubavi i samilosti okreće nama, ali to, ipak, nije tako. Možda nećemo osetiti Njegov vidijivi dodir, ali je Njegova ruka u ljubavi i sažaljivoj nežnosti nad nama.
Kada pristupimo da se molimo Bogu za milost i blagoslov, u svom srcu treba da imamo duh ljubavi i praštanja. (Put Hristu, str. 96.97. original)
