I kad Ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k Sebi. (Jovan 12,32)
„Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.“ (Jovan 4,24) Ovde je obznanjena ista istina koju je Isus otkrio Nikodimu kada je rekao: „Ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega.“ (Jovan 3,3) Ljudi ne dolaze u zajednicu sa Nebom tražeći neko sveto brdo ili hram. Vera se ne sme ograničiti na spoljašnje oblike i obrede. Vera koja dolazi od Boga je jedina vera koja vodi k Bogu. Da bismo Mu pravilno služili, moramo biti rođeni od božanskog Duha. To će oćistiti srce i obnoviti um, omogućavajući nam da bolje upoznamo i više volimo Boga. To će nam dati dragovoljnu poslušnost svim Njegovim zahtevima. To je pravo bogosluženje. To je plod delovanja Svetog Duha. Svaku iskrenu molitvu Duh oblikuje i Bog prima takvu molitvu. Kad god duša čezne za Bogom, ispoljava se delovanje Duha i Bog će se otkriti takvoj duši. On traži takve poštovaoce. On čeka da ih primi i da ih učini svojim sinovima i kćerima…
Poziv Jevanđelja ne sme da se suzi i iznosi samo izabranima koji će nam kako smatramo, učiniti čast ako ga prihvate. Vest treba da bude doneta svima. Gde god su srca otvorena da prihvate istinu, Hristos je spreman da ih poučava. On im otkriva Oca i službu koju prihvata Onaj koji čita srca. Za takve On ne upotrebljava nikakve poučne priče. Njima, kao i ženi kraj studenca, kaže: „Ja sam koji s tobom govorim.“ (Jovan 4,26)…
Spasitelj nije čekao da se okupi mnoštvo. Svoje pouke često je otpočinjao za samo nekoliko okupljenih oko Sebe, ali prolaznici, jedan po jedan, zastajali su da čuju dok veliki broj nije sa divljenjem i strahopoštovanjem slušao Božje Reči preko Učitelja poslanog sa Neba. Radnik za Hrista ne treba da smatra da sa istom ozbiljnošću ne može da govori nekolicini slušalaca kao i većem skupu. Može biti da je tu prisutan samo jedan koji sluša vest, ali ko može reći koliko će dalekosežan biti njen uticaj? Čak i Njegovim učenicima izgledalo je nevažno da Spasitelj svoje vreme posveti Samarjanki. Međutim, On je ozbiljnije i rečitije razgovarao sa njom nego sa carevima, velikodostojnicima i prvosveštenicima. Pouke koje je dao ovoj ženi ponavljaju se do najudaljenijih krajeva Zemlje. (Čeznja vekova, str. 189.194.195. original)
