A za drugijem zavjesom bijaše Skinija, koja se zove Svetinja nad svetinjama, koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zavjeta okovan svuda zlatom. (Jevrejima 9,3.4)
Tako su oni koji su proučavali ovu temu pronašli pouzdan dokaz da postoji nebesko Svetilište. Mojsije je načinio zemaljsko Svetilište po ugledu na sliku koja mu je bila pokazana. Pavle kaže da mu je uzor bilo pravo Svetilište na Nebu. A Jovan svedoči da je zaista video to nebesko Svetilište.
U Hramu na Nebu, u Božjem boravištu, Njegov presto utemeljen je na pravdi i sudu. U Svetinji nad svetinjama nalazi se Njegov zakon, veliko merilo pravednosti prema kome se ocenjuje celokupno čovečanstvo. Kovčeg u kome se čuvaju ploče Zakona pokriven je sedištem milosti, pred kojim Hristos prinosi svoju krv za grešnike. Na taj način predstavljeno je sjedinjenje pravde i miiosti u planu za otkupljenje čoveka. Ovo sjedinjenje mogla je da zamisli jedino beskrajna mudrost i ostvari jedino beskrajna sila, to sjedinjenje celo Nebo ispunjava divljenjem i obožavanjem. Heruvimi u zemaljskom Svetilištu, koji sa strahopoštovanjem gledaju prema prestolu milosti, pokazuju kakvom zainteresovanošću nebeska vojska prati delo otkupljenja. To je tajna milosti u koju bi i anđeli želeli da zavire – da Bog može biti pravedan, iako opravdava grešnika koji se kaje i obnavlja svoj odnos sa grešnim rodom, da je Hristos mogao da se ponizi da iz ambisa propasti podigne nebrojeno mnoštvo i da ga odene u čistu odeću svoje pravednosti, da ga sjedini s anđelima koji nikada nisu pali i da zauvek boravi u Božjoj prisutnosti.
Hristovo delo u ulozi čovekovog Posrednika opisano je u prekrasnom proročanstvu koje je zapisao prorok Zaharija u kome Božji sluga govori o Njemu kao o Biću „kojemu je ime Klica“. Prorok kaže: „Jer će On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosiće slavu, i sedeće i vladati na svom prestolu, i biće Sveštenik na prestolu svome, i savet mirni biće među obema.“ (Zaharija 6,12.13)
Jer će On sagraditi crkvu Gospodnju.“ Hristos je svojom žrtvom i posredovanjem postao istovremeno i temelj Božje crkve i njen Graditelj. Apostol Pavle ukazuje na Njega kao na „kamen od ugla… na kojemu sva sastavljena raste za crkvu svetu u Gospodu, na kojemu ćete se i vi sazidati za stan Božji u Duhu“ (Efescima 2,20-22). (Velika borba, str. 415.416. original)
