„Slava Njegova pokri nebesa i zemlja se napuni hvale Njegove.“ (Avakum 3,3)
Sa neba se čuje Božji glas, koji objavljuje dan i čas Isusovog dolaska, koji proglašava večni zavet sa svojim narodom. Njegove reči odjekuju Zemljom kao tutnjava najsnažnije grmljavine. Pripadnici Božjeg Izrailja stoje i slušaju, očiju upravljenih prema nebu. Njihova lica obasjana su Njegovom slavom, blistaju kao Mojsijevo lice posle povratka sa Sinaja. Bezakonici nisu u stanju da ih gledaju. Kada nad onima koji su proslavljali Boga svetkujući Njegov dan odmora bude izrečen blagoslov, začuće se snažan uzvik pobede.
Uskoro se na istoku pojavljuje mali crni oblak, upola manji od čovekove šake. To je oblak koji okružuje Spasitelja i koji izdaleka izgleda kao da je okružen tamom. Pripadnici Božjeg naroda znaju da je to znak Sina Čovečijega. U svečanoj tišini posmatraju kako se približava Zemlji, kako postaje sve svetliji i sve slavniji, dok se konačno ne pretvori u veliki beli oblak, čija je osnova kao oganj koji proždire, dok iznad njega lebdi duga zaveta. Isus dolazi kao moćni Pobednik. Sada više nije „Čovek bola“, koji treba da ispije gorku čašu sramote i muka, već dolazi kao Pobednik na Nebu i Zemlji, da sudi i živima i mrtvima. Dolazi kao „Veran i Istinit“ koji „sudi po pravdi i vojuje“. I „vojske nebeske iđahu za Njime!“ (Otkrivenje 19,11.14)
Sveti anđeli s pesmama nebeskih melodija kao nepregledno, nebrojeno mnoštvo prate Ga na tom putu. Nebeski svod izgeda kao da je ispunjen blistavim bićima „deset tisuća puta deset tisuća, i tisuća tisuća.“ Nijedno ljudsko pero nije u stanju da opiše ovaj prizor; nijedan smrtni um nije sposoban da shvati njegovu veličanstvenost. „Slava Njegova pokri nebesa, i Zemlja se napuni hvale Njegove. Svjetlost Mu bijaše kao sunce.“ (Avakum 3,3.4) Pošto ovaj živi oblak prilazi sve bliže,svako oko prepoznaje Kneza života. Nikakva trnova kruna ne ranjava svetu glavu, već dijadema slave počiva na Njegovom svetom čelu. Njegovo sjajno lice nadmašuje blistavilo podnevnog Sunca. „I imaše na haljini in stegnu svojemu ime napisano: Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima.“ (Otkrivenje 19,16) (Velika borba, str. 640.641. original)
Za dalje razmišljanje: Možda ja slavim Isusa kao Spasitelja Stradalnika koji me je izbavio od greha, ali kako mogu da se prisetim vremena kada je Isus za mene bio moćni Pobednik?
