Izaberite sebi danas kome ćete služiti. (Isus Navin 24,15)
Svako ko odbija da se preda Bogu, nalazi se pod vlašću druge sile. On nije svoj gospodar. On može da govori o slobodi, ali nalazi se u najcrnjem ropstvu. Nije mu dopušteno da sagleda lepotu istine, jer je njegov um pod vlašću sotone. Dok sam sebi laska da sledi naloge sopstvenog razuma, on sluša volju kneza tame. Hristos je došao da sa duše raskine okove ropstva grehu. „Ako vas dakle Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.“ Jer je zakon duha koji oživljava u Hristu Isusu taj koji nas oslobađa od zakona grehovnoga i smrti.“ (Jovan 8,36; Rimljanima 8,2)
U delu otkupljenja nema prinude. Ne primenjuje se nikakva spoljašnja sila. Pod uticajem Božjeg Duha, čovek je slobodan da izabere kome želi da služi. U promeni koja nastaje kada se duša potčini Hristu nalazi se najuzvišeniji smisao slobode. Isterivanje greha je delo same duše. Istina, nemamo sile da se sami oslobodimo sotonine vlasti, ali kada želimo da se oslobodimo greha, i u svojoj velikoj potrebi zavapimo za silom koja je izvan i iznad nas, snage duše povezuju se sa božanskom silom Svetoga Duha pa se sada pokoravaju nalozima volje u ispunjavanju Božje volje.
Jedini uslov koji omogućava čovekovu slobodu postoji u jedinstvu sa Hristom. „Istina će vas izbaviti“ (Jovan 8,32), a Hristos je Istina. Greh može da pobedi samo ako oslabi um i uništi slobodu duše. Potčinjavanje Bogu znači obnovu čovekove ličnosti – prave slave i čovekovog dostojanstva. Božanski zakon kome se pokoravamo, jeste „zakon slobode“ (Jakov 2,12). Fariseji su tvrdili da su Avramova deca. Isus im je rekao da ovakvo tvrdenje mogu dokazati samo činjenjem Avramovih dela. Prava Avramova deca živeće kao što je on živeo, životom poslušnosti Bogu. Ona ne bi pokušavala da ubiju Onoga koji je govorio istinu datu od Boga. U kovanju zavere protiv Hrista rabini nisu činili Avramova dela. Nije imalo vrednosti to što su samo bili neposredni Avramovi potomci. Bez duhovne veze sa njim, koja bi se otkrila u posredovanju istog duha i vršenju istih dela, oni nisu bili njegova deca. (Čežnja vekova, str. 466.46Z original)
