Zato bješe dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i vjeran Poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grijehe narodne. (Jevrejima 2,17)
Isus je zaodenuo svoju božansku prirodu ljudskom da bi se mogao približiti ljudskom rodu. Apostol kaže: „Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome… Jer se zaista ne prima anđela, nego se prima potomstva Avraamova. Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran Poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.“ (Jevrejima 2,14.16-18) Isus je jedina osoba koja je ikada hodala u telu koja može pravedno da sudi. Gledajući spoljašnja dela, ljudi mogu da osude i iščupaju ono što smatraju korovom; ali veoma mogu da pogreše. I propovednici i laici treba da proučavaju Bibliju i shvate kako treba da se ophode prema zalutalima. Ne treba da postupaju prenagljeno, da budu vođeni predrasudama ili pristrasnošću, da budu neosetljivog srca, da jedne uništavaju a druge ruše; jer obavljaju najsvečaniji posao. Kritikujući i osuđujući svoju braću i sestre, tužitelji ranjavaju i povređuju duše za koje je Hristos umro. Hristos ih je kupio sopstvenom dragocenom krvlju; i iako ih drugi, sudeći na osnovu spoljašnjeg izgleda, osuđuju, njihov slučaj na nebeskom sudu je u mnogo boljem položaju nego slučaj onih koji ih optužuju. Pre nego što bilo ko od vas kaže nešto protiv drugih vernika, ili odlučno nastoji da ih udalji iz članstva crkve, poslušajte apostolov nalog: „Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Već ako da u čemu niste valjani.“ (2. Korinćanima 13,5)
Neka oni koji bi želeli da odbace svoju braću i sestre dobro razmotre karakter svojih misli, pobuda, poriva, ciljeva i dela… Ukoliko nakon pažljivog ispitivanja sebe praćenog molitvom otkrijemo da ne možemo da izdržimo proveru Ijudskog ispitivanja, kako ćemo onda podneti proveru Božjeg pogleda, ako sebe postavimo za sudije drugima?
Pre nego što sudimo drugima, naš prvi zadatak je da stražimo i da se molimo, da Hristovom blagodaću objavimo rat zlu vlastitog srca. (Review and Herald, 3. januar 1893)
