Ali došavši Hristos, Poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju Skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovoga stvorenja. (Jevrejima 9,11)
Temelj naše vere je pravilno razumevanje službe u nebeskoj Svetinji. (Evangelizam, str. 221. original)
Kao što je već bilo rečeno, Mojsije je sagradio zemaljsko Svetilište prema slici koja mu je bila pokazana na gori. Bila je to „prilika za sadašnje vreme u kome se prinose darovi i žrtve“; njegova dva sveta odeljenja bila su samo „obličja nebeskih“; jer je Hristos, naš Prvosveštenik, „sluga Svetinjama i istinitoj Skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek“ (Jevrejima 9,9.23; 8,2). Kada je u viđenju dobio priliku da vidi Božji Hram na nebesima, Jovan je ugledao „sedam žižaka ognjenih, koji gorahu pred prestolom“ (Otkrivenje 4,5)… Ovde je proroku bilo dozvoljeno da pogleda u prvo odeljenje Svetilišta na nebesima; tu je video „sedam žižaka ognjenih“ i „zlatni oltar“, koje su u zemaljskom Svetilištu predstavljali zlatni sedmokraki svećnjak i zlatni kadioni oltar. I ponovo, „otvori se crkva Božja na nebu“ (Otkrivenje 11,19), i sada je mogao da pogleda iza unutrašnje zavese, u Svetinju nad svetinjama. Tu je video „kovčeg zaveta Njegova“ (Otkrivenje 11,19). Ovaj kovčeg je na Zemlji bio predstavljen svetim kovčegom, koji je Mojsije načinio da se u njemu čuva Božji zakon…
Jovan naglašava da je video Svetilište na Nebu. To Svetilište, u kome Isus služi, predstavlja veliki nebeski original, dok je Svetilište, koje je Mojsije načinio, bilo samo kopija.
Nebeski Hram, boravište Cara nad carevima, u kome „tisuća tisuća služaše Mu, i deset tisuća po deset tisuća stajahu pred Njim“ (Danilo 7,10), ispunjen je slavom s nebeskog prestola, u kome serafimi, njegovi blistavi stražari, iz poštovanja zaklanjaju svoja lica – nijedna zemaljska građevina ne može se izjednačiti sa svom njegovom veličinom i slavom. Međutim, velike istine o nebeskom Svetilištu i o velikom delu koje se u njemu obavlja za čovekovo otkupljenje, trebalo je da budu predstavljene zemaljskim Svetilištem i njegovim službama.
Posle svoga vaznesenja, naš Spasitelj trebalo je da započne svoje delo kao naš veliki Prvosveštenik. Pavle kaže: „Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, koja je prilika prave, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred licem Božjim za nas.“ (Jevrejima 9,24) (Stvaranje, patrijarsi i proroci, str. 356.357. original)
