Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. (Matej 22,39)
Zakon Ijubavi nalaže da posvetimo telo, um i dušu službi Bogu i svojim bližnjima. Ova služba, koja čini da smo blagoslov drugima, donosi i nama samima najveći blagoslov. Nesebičnost je temelj svakog pravog razvoja. Nesebičnom službom do najviše mere razvijamo svaku sposobnost. Tako sve više imamo deo u božanskoj prirodi; postajemo spremni za Nebo, jer Nebo primamo u svoje srce. (Vaspitanje, str. 16. original)
Bezbožna je oholost onih koji uživaju u ispraznosti svojih vlastitih dela, koji se hvale vlastitim sposobnostima nastojeći da druge prikažu manje vrednima kako bi istakli sebe, prisvajajući za sebe više slave nego što je hladno srce spremno dati Bogu. Hristovi učenici slediće Učiteljeva uputstva. On je molio da Ijubimo jedan drugoga kao što je On Ijubio nas. Vera je utemeljena na Božjoj Ijubavi koja nas podstiče da Ijubimo jedan drugoga. Ona je puna zahvalnosti, poniznosti i strpljenja. Ona je samopožrtvovana, blaga, milosrdna i spremna da oprosti. Ona posvećuje ceo život i svoj uticaj širi na druge.
Oni koji Ijube Boga ne mogu gajiti mržnju ni zavist. Kad srce ispuni nebesko načelo večne Ijubavi, ona će poteći prema drugima ne zbog usluga koje su nam učinili, već zato što je Ijubav načelo delovanja i menja karakter, upravlja pobudama, vlada strastima, Pokorava neprijateljstvo i uzdiže i oplemenjuje osećanja. Takva Ijubav nije usredsređena samo na „mene i moje“, već je široka kao svet i visoka kao nebo, i u skladu je s Ijubavlju anđeoskih radnika. (Testimonies for the Church, sv. 4, str. 223.224)
