Koji nije sa Mnom, protiv Mene je. (Matej 12,30)
Sotona neprestano nastoji da savlada pripadnike Božjeg naroda tako što ruši ograde koje ih odvajaju od sveta. Stari Izrailjci bili su navođeni na greh kada su stupali u zabranjene saveze sa neznabošcima. Pripadnici savremenog Izrailja greše na sličan način. „Kojima bog sveta ovoga oslepi razum nevernika da im ne zasvetli videlo jevandelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi.“ (2. Korinčanima 4,4) Svi koji nisu odlučno pošli za Hristom, postaju sotonine sluge! U nepreporođenom srcu vlada ljubav prema grehu i sklonost da se greh gaji i opravdava. U obnovljenom srcu vlada mržnja prema grehu i odlučno protivljenje zlu. Kada hrišćani traže društvo bezakonika i nevernika sami sebe izlažu iskušenjima. Sotona se prikriva i tajno navlači veo svojih prevara preko njihovih očiju. Oni nisu u stanju da shvate da im takvo društvo donosi štetu, i tako, pošto upijaju karakter, reči i dela ovoga sveta, postaju sve zaslepljeniji.
Prilagođavanje svetovnim običajima pretvara Crkvu u svet, i svet nikada neće obratiti Hristu. Bliskost sa grehom neizbežno doprinosi da nam on izgleda sve manje odbojan. Onaj koji odluči da se druži sa sotoninim slugama uskoro će prestati da se plaši njihovog gospodara. Kada izvršavajući svoju dužnost budemo izvedeni pred sudove, kao što se Danilo našao pred carskim sudom, možemo biti sigurni da će nas Bog zaštititi, ili ako se sami izlažemo iskušenju, pašćemo pre ili kasnije.
Kušač često najuspešnije deluje preko onih na koje najmanje sumnjamo da se nalaze u njegovoj vlasti. Divimo se ljudima koji raspolažu sposobnostima i obrazovanjem i cenimo ih kao da te odlike mogu da nadoknade manjak straha Božjega ili da čoveku osiguraju pravo na Božju naklonost. Talenti i kultura, sami po sebi, predstavljaju dar od Boga, ali kada počnu da zamenjuju pobožnost, kada dušu, umesto da približavaju Bogu, odvode od Njega, postaju prokletstvo i zamka. Mnogi zastupaju mišljenje da sve što izgleda kao uslužnost ili otmenost, na neki način, mora da potiče od Hrista. Međutim, nikada nije učinjena veća greška! Ove vrline zaista treba da krase karakter svakog hrišćanina, jer mogu da šire snažan uticaj u prilog pravoj religiji, ali one moraju da budu posvećene Bogu, jer inače ostaju u službi zla. (Velika borba, str. 508.509. original)
