Imamo takvoga Poglavara svešteničkoga koji sjede s desne strane prijestola Veličine na nebesima; koji je sluga Svetinjama i istinitoj Skiniji, koju načini Gospod, a ne čovjek. (Jevrejima 8,1,2)
Hristovo posredovanje za čoveka u nebeskom Svetilištu je isto tako bitno za plan spasenja kao što je bila Njegova smrt na krstu. On je svojom smrću započeo ovo delo, dok se posle vaskrsenja vazneo da ga dovrši na Nebu. Mi verom moramo ući iza zavese iza koje „Isus uđe napred za nas“ (Jevrejima 6,20). Tamo odsjajuje svetlost sa krsta na Golgoti. Tu možemo steći jasniji uvid u tajnu otkupljenja. Spasenje čoveka postignuto je u beskrajnom žrtvovanju Neba; prinesena Žrtva je dovoljna da zadovolji i najšire zahteve prekršenog Božjeg zakona. Isus je otvorio put do Očevog prestola i Njegovim posredovanjem iskrene težnje svih koji verom dolaze pred Njega mogu biti predstavljene Bogu.
„Ko krije prestupe svoje neće biti srećan, a ko priznaje i ostavlja dobiće milost.“ (Priče Solomunove 28,13) Kada bi svi koji sakrivaju i opravdavaju svoje greške mogli da vide sotonino oduševljenje zbog toga, zatim kako se ruga Hristu i svetim anđelima zbog njihovog ponašanja, oni bi požurili da priznaju svoje grehe i da ih odbace. Koristeći se manama karaktera, sotona pokušava da zadobije kontrolu nad celim njegovim umom, i dobro zna da će u tome uspeti ukoliko te iste mane i dalje budu negovane. Zato se stalno trudi da Hristove sledbenike prevari svojim kobnim lukavstvima i ubedi ih da nemaju nikakve mogućnosti da pobede. Međutim, Isus svojim ranjenim rukama, svojim izmučenim telom posreduje za njih, i objavljuje svima koji žele da Ga slede: „Dosta ti je Moja blagodat!“ (2. Korinćanima 12,9) „Uzmite jaram Moj na sebe i naučite se od Mene; jer sam Ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram Moj blag i breme je Moje lako.“ (Matej 11,29.30) Prema tome, neka niko ne smatra da su njegove mane nepopravljive! Bog će nam dati vere i blagodati da ih savladamo.
Živimo u doba velikog Dana pomirenja. U vreme ceremonijalne službe, dok je poglavar sveštenički obavljao obred pomirenja za Izrailj, svima je naloženo da „muče duše svoje“ kajući se za greh i pokajnički dolazeći pred Gospoda, da ne bi bili istrebljeni iz svoga naroda. Na sličan način, svi koji žele da im ime ostane zapisano u Knjizi života treba sada tokom ovih nekoliko preostalih dana vremena milosti, koje im je dato, da muče duše svoje žaleći zbog greha i istinski se kajući. (Velika borba, str. 489.490. original)
