Isus… sjede s desne strane prijestola Božijega. (Jevrejima 12,2)
Hristovo vaznesenje na Nebo bilo je znak da će Njegovi sledbenici dobiti obećani blagoslov. To je trebalo da pričekaju pre nego što se prihvate svoga posla. Kada je prošao kroz nebeska vrata, Hristos je bio posađen na presto okružen obožavanjem anđela. Čim je ova ceremonija bila obavljena, Sveti Duh se spustio na učenike u obilnoj meri i Hristos je zaista bio proslavljen slavom koju je od cele večnosti imao u Oca. Izlivanje Duha na dan Pedesetnice bilo je nebesko obaveštenje da je svečano uvođenje u zvanje Otkupitelja bilo obavljeno. On je, u skladu sa svojim obećanjem, poslao svog Svetog Duha sa Neba svojim sledbenicima kao dokaz da je On, kao Sveštenik i Car, primio svu vlast i na Nebu i na Zemlji, i da je postao Pomazanik nad svojim narodom…
On je tokom svoga života na ovoj Zemlji posejao seme istine i zalio ga svojom krvlju. Obraćenje koje se dogodilo na dan Pedesetnice bilo je rezultat tog sejanja, žetva Hristovog rada, koja je otkrila silu Njegovog učenja.
Dokazi koje su pružali apostoli, iako jasni i uverljivi, sami po sebi ne bi mogli da uklone predrasude koje su se odupirale tolikim činjenicama. Međutim, Sveti Duh je svojom božanskom snagom osvedočio ljude. Reči apostola bile su kao oštre strele Svemogućega, u osvedočavanju ljudi u njihovu strašnu krivicu koju su učinili kada su odbacili i razapeli Gospoda slave.
Hristos je za vreme obučavanja naveo učenike da osete svoju potrebu za Svetim Duhom. Pouke koje im je davao Sveti Duh konačno su ih osposobile i oni su počeli da obavljaju svoje životno delo. Više nisu bili neznalice ni neobrazovani. Više nisu bili ni grupa nezavisnih duhova ili neskladnih, međusobno suprotstavljenih ličnosti. Njihove nade nisu više bile usmerene svetovnoj veličini. Bili su „jednodušni, „jedno srce i jedna duša“ (Dela 2,46; 4,32). Hristos je ispunjavao njihove misli; unapređivanje Njegovog carstva bilo je njihov cilj. Umom i karakterom postali su slični svome Učitelju…
Pedesetnica im je donela nebesko prosvetljenje. Istine koje nisu mogli da razumeju dok je još Isus bio sa njima sada su im postale jasne. Ispunjeni verom i pouzdanjem, koje do tada nisu poznavali, prihvatili su učenja svete Reči. (Apostolska crkva – Hristovim tragom, str. 38.39.45.46. original)
