A ovo je glava od toga što govorimo: Imamo takvoga Poglavara svešteničkoga koji sjede s desne strane prijestola Veličine na nebesima. (Jevrejima 8,1)
Osamnaest stoleća obavljano je ovo delo službe u prvom odeljenju Svetilišta. Hristova krv, prinesena u korist pokajanih grešnika, osiguravala im je oproštenje i mogućnost da budu prihvaćeni pred Bogom, ali su njihovi gresi i dalje ostajali zapisani u knjizi izveštaja. Međutim, kao što je u simboličkoj službi delo pomirenja obavljano na kraju svake godine, tako će se, pre nego što Hristovo delo otkupljenja ljudi bude završeno, obaviti i delo pomirenja za uklanjanje greha iz nebeskog Svetilišta. To delo je započeto kada je isteklo proročko razdoblje od 2300 dana i noći. U to vreme, kao što je prorekao prorok Danilo, naš Poglavar sveštenički ušao je u Svetinju nad svetinjama da obavi poslednji deo svog svečanog zadatka – da očisti Svetilište.
Kao što su u staro doba gresi naroda bili verom prenošeni na žrtvu za greh i preko krvi, simbolički, na zemaljsko Svetilište, tako su u novom zavetu gresi pokajnika verom stavljani na Hrista i stvarno prenošeni u nebesko Svetilište. I kao što je simboličko čišćenje zemaljskog Svetilišta postizano uklanjanjem greha kojim je bilo ukaljano, tako se i stvarno čišćenje nebeskog Svetilišta mora postići uklanjanjem, ili brisanjem greha koji su u njemu bili zapisani. Međutim, pre nego što to bude postignuto, moraju biti ispitane knjige izveštaja da bi moglo biti odlučeno ko je, pokajanjem i verom u Hrista, stekao pravo na blagoslove pomirenja. Čišćenje Svetilišta, prema tome, obuhvata i delo istrage – delo suđenja. Ovo delo biće obavljeno pre nego što Hristos bude došao da izbavi svoj narod; jer kada bude došao, i nagrada će biti s Njime da svakome može dati prema njegovim delima (Otkrivenje 22,12).
Tako su oni, koji su sledili svetlost proročke reči shvatili da je Hristos, umesto da 1844. godine, posle završetka razdoblja od 2300 dana i noći, dođe na Zemlju, u stvari ušao u Svetinju nad svetinjama u nebeskom Svetilištu da obavi završno delo službe pomirenja koje prethodi Njegovom dolasku.
U stvari, shvatili su da dok je žrtva za greh ukazivala na Hrista kao na žrtvu, i dok je poglavar sveštenički predstavljao Hrista kao Posrednika, da je jarac za Azazela predstavljao sotonu, začetnika greha, na koga će gresi svih iskrenih pokajnika konačno biti stavljeni. (Velika borba, str. 421.422. original)
