Neprestana molitva pravednoga mnogo može pomoći. (Jakov 5,16)
Kao onima koji veruju u Hrista, potrebna nam je veća vera. Treba da se molimo sa većim žarom. Mnogi se pitaju zašto su njihove molitve tako beživotne, njihova vera tako slaba i kolebljiva, a njihovo hrišćansko iskustvo tako sumorno i nesigurno. Zar nismo postili, kažu, i „hodimo žalosni pred Gospodom nad vojskama“ (Mihej 3,14)? U pedeset osmom poglavlju Knjige proroka Isaije Hristos je pokazao kako se ovo stanje može promeniti. On kaže: „A nije li ovo post što izabrah: Da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdrešiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš gola, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svoga tela?“ (Isaija 58,6.7) To je recept koji je Hristos prepisao malodušnoj, nesigurnoj i uzdrhtaloj duši. Neka oni koji su tužni, koji hode žalosno pred Gospodom, ustanu i pomognu onima kojima je potrebna pomoć.
Svakoj crkvi potrebna je sila Duha Svetoga koja će njome upravljati, i sada je vreme da se molimo za tu silu. Ali u svemu što čini za čoveka, Bog želi da čovek sarađuje sa Njim. Zato Gospod poziva Crkvu na veću pobožnost, snažnije osećanje dužnosti i jasnije shvatanje svojih obaveza prema svom Stvoritelju. Bog poziva svoju decu da budu čist, svet i vredan narod. A hrišćansko delo pružanja pomoći jedno je od sredstava kojima se ovo postiže, jer Duh Sveti održava vezu sa svima koji služe Bogu…
Sve što je na Nebu stoji na raspolaganju svakoj duši koja će raditi kao što je Hristos radio. Kad vernici kao pojedinci prihvate posao koji im je određen, biće okruženi potpuno drugačijom atmosferom. Blagoslov i sila pratiće sve njihove napore. Ostvariće veću plemenitost uma i srca. Sebičnost koja je sputavala njihovu dušu biće nadvladana. Njihova vera postaće živo načelo. Njihove molitve biće vatrenije. Osetiće uticaj Svetog Duha koji će ih oživeti i posvetiti i dovesti bliže nebeskom carstvu.
Spasitelj ne gleda na položaj ili društveni sloj, svetovnu čast ili bogatstvo. Za Njega veliku vrednost imaju karakter i posvećenost cilju. (Testimonies for the Church, sv. 6, str. 266-268)