Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina Njegova, dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovu kad smo se pomirili. (Rimljanima 5,10)
Upravo Hristova pravednost pokajane grešnike čini prihvatljivim pred Bogom i omogućava njihovo opravdanje. Ma koliko grešan bio njihov život, ako veruju u Isusa kao svog ličnog Spasitelja, oni stoje pred Bogom u besprekornoj odeći uračunate Hristove pravde.
Grešnici koji su donedavno bili mrtvi u svojim prestupima i gresima oživljeni su verom u Hrista. Oni verom vide da je Isus njihov Spasitelj koji, budući živ doveka, može u potpunosti da spase „(sve) one koji kroza Nj dolaze Bogu“ (Jevrejima 7,25). U pomirenju ostvarenom za njih, vernici vide takvu širinu i dužinu i visinu i dubinu delotvornosti – vide takvu celovitost spasenja, kupljenu po tako beskonačnoj ceni da su njihove duše ispunjene slavljenjem i zahvalnošću. Oni kao kroz staklo gledaju Gospodnju slavu i bivaju promenjeni u to isto obličje kao od Gospodnjeg Duha. Oni vide odeću Hristove pravednosti, izatkanu na nebeskom razboju, skrojenu Njegovom poslušnošću, i pripisanu pokajanoj duši na osnovu vere u Njegovo ime.
Kad grešnici steknu uvid u Isusovu neuporedivu draž, greh im više ne izgleda privlačno; jer, oni posmatraju Zastavnika među deset tisuća, Onoga koji je sav ljubak (videti Pesma nad pesmama 5,10-16). Oni kroz lično iskustvo spoznaju silu jevanđelja, čija se veličanstvena zamisao može izjednačiti samo sa dragocenošću njene svrhe.
Mi imamo živog Spasitelja. On se ne nalazi u Josifovoj novoj grobnici. Ustao je iz mrtvih i popeo se na visinu kao Zamena i Jemac za svaku dušu koja veruje. „Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista.“ (Rimljanima 5,1) Mi smo opravdani na osnovu Isusovih zasluga, i to je Božje priznanje da je otkup plaćen za nas savršen. To što je Hristos bio poslušan do same smrti na krstu predstavlja zalog da Otac prihvata pokajanog grešnika. Treba li onda da dopustimo sebi da se u svom iskustvu stalno kolebamo između sumnje i verovanja, verovanja i sumnje? Isus je zalog naše prihvaćenosti pred Bogom. Mi stojimo u blagodati Božjoj, ne zbog nekih svojih zasluga, već zbog vere u „Gospoda Pravdu našu“ (Jeremija 23,6)…
Mi smo celi u Njemu, prihvaćeni u Ljubljenome, samo onda kad verom prebivamo u Njemu. (Signs of the Times, 4. jul 1892; Faith and Works, str. 106.107)
