Blago mrtvima koji umiru u Gospodu otsad. (Otkrivenje 14,13)
„Vavilon veliki spomenu se pred Bogom, da mu da čašu vina ljutoga gneva svojega.“ Velika zrna ledenog grada, velikog „kao glava“, obavljaju svoje rušilačko delo (Otkrivenje 16,19.21). Oboreni su i najponosniji gradovi na Zemlji. Gospodske palate, na koje su veliki ljudi sveta trošili svoje bogatstvo da bi proslavili sebe, ruše se u prah pred njihovim očima. Tamnički zidovi se raspadaju, i pripadnici Božjeg naroda, koji su zbog svoje vere tamnovali među njima u okovima, sada su slobodni.
Grobovi se otvaraju, i „mnogi od onih što spavaju u prahu zemaljskome probudiče se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni“ (Danilo 12,2). Svi koji su umrli verujući u vest trećeg anđela ustaju proslavljeni iz grobova da čuju Božji zavet mira sa onima koji su držali Njegov zakon. „I oni koji Ga probodoše“ (Otkrivenje 1,7), oni koji su se rugali Hristovim samrtnim mukama i ismejavali Ga, najbezobzirniji protivnici Njegove istine i Njegovog naroda, ustaju da Ga vide u svoj Njegovoj slavi, da gledaju kako oni koji su bili verni i poslušni primaju čast.
Gusti oblaci i dalje prekrivaju nebo, ali s vremena na vreme Sunce se, slično Gospodnjem osvetničkom oku, ipak probija kroz njih. Zaslepljujuće munje paraju nebo, obavijajući celu zemlju plamenim ogrtačem. Iznad nepodnošljive tutnjave oluje, glasovi, tajanstveni i strašni, objavljuju sudbinu bezakonika. Izgovorene reči ne mogu svi da razumeju, ali lažni učitelji, ipak ih jasno shvataju. Oni koji su samo pre kratkog vremena bili tako bezbrižni, tako hvalisavi i prkosni, tako neobuzdani u svojoj surovosti prema pripadnicima Božjeg naroda koji drže Božje zapovesti, sada su preneraženi i drhte od straha. Njihovi jauci čuju se uprkos hučanju elemenata. Demoni priznaju Hristovo božanstvo i drhte pred Njegovom moći, dok ljudi traže milost i prestravljeni padaju u prah.
Stari prorok je rekao dok je u svetom viđenju posmatrao Božji veliki dan: „Ridajte, jer je blizu dan Gospodnji, doći će kao pustoš od Svemogućega.“ (Isaija 13,6) „Uđi u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjega i od slave veličanstva Njegova.“ (Isaija 2,10) (Velika borba, str. 637.638. original)
