Ovo je jedino Svetilište koje je ikada postojalo na Zemlji, o kome Biblija daje bilo kakve podatke. Pavle ga opisuje kao Svetilište prvog zaveta. Ali, zar onda novi zavet nema nikakvo svetilište?
Obraćajući se ponovo Poslanici Jevrejima, istraživači istine ustanovili su da postoji i drugo, novozavetno Svetilište, čije postojanje Pavle nagoveštava rečima koje smo upravo naveli: „Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.“ Upotreba reči „i“ pokazuje da je Pavle već ranije spomenuo ovo Svetilište. Vrativši se na početak prethodnog poglavlja, mogli su da pročitaju: „A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvoga Poglavara svešteničkoga koji sede s desne strane prestola veličine na nebesima; koji je sluga Svetinjama i istinitoj Skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.“ (Jevrejima 8,1.2)
Ovde je otkriveno Svetilište novoga zaveta. Svetilište staroga zaveta podigao je čovek, izgradio ga je Mojsije, ovo drugo podigao je Gospod, a ne čovek. U onom Svetilištu službe su obavljali zemaljski sveštenici; dok u ovome, Hristos, obavlja službu s desne strane Oca. Jedno Svetilište je bilo na Zemlji, a drugo je na Nebu.
Osim toga, Šator koji je podigao Mojsije bio je načinjen po uzoru. Gospod ga je uputio: „Kao što ću ti pokazati sliku od šatora i sliku od svih svetih stvari njegovih, tako da načinite.“ Ponovo mu je poveren isti zadatak: „I gledaj, te načini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori.“ (2. Mojsijeva 25,9.40) Pavle ističe da je prvo Svetilište bilo „prilika za sadašnje vreme, u kojoj se prinose darovi i žrtve“; da su njegova sveta mesta bila „obličje i sen nebeskih stvari“, da su sveštenici koji su prinosili darove u skladu sa zakonom služili „seni nebeskih stvari“, i da „Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sada pred licem Božjim za nas“ (Jevrejima 9,9.23; 8,5; 9,24). (Velika borba, str. 412.413. original)
