Ovo sve kazujući braći bićeš dobar sluga Isusa Hrista. (1. Timotiju 4,6) .
Sveti Duh je dah duhovnog života u duši. Davanje Duha je davanje Hristovog života. On ispunjava primaoca Hristovim osobinama. Samo oni koji su tako poučeni od Boga, u kojima deluje Sveti Duh i u čijem životu se ispoljava Hristov život, treba da stoje kao predstavnici ljudi i služe za dobrobit Crkve.
„Kojima oprostite grehe“, rekao je Hristos, „oprostiće im se, i kojima zadržite, zadržaće se.“ (Jovan 20,23) Hristos ovde ne daje nikakvu slobodu nijednom čoveku da izriče sud nad drugima. U Besedi na Gori On je to zabranio. To pravo pripada samo Bogu. Međutim, organizovanoj Crkvi On daje odgovornost za svakog vernika. Prema onima koji padnu u greh Crkva ima dužnost da opominje, poučava i ako je moguće obnavlja. „Pokaraj, zapreti, umoli“, kaže Gospod, „sa svakim snošenjem i učenjem.“ (2. Timotiju 4,2) Postupaj verno sa onima koji greše. Opominji svaku dušu koja je u opasnosti. Ne ostavljaj nikoga da vara sebe samoga. Nazovi greh njegovim pravim imenom. Objavi šta je Bog rekao o laganju, kršenju Subote, krađi, idolopoklonstvu i svakom drugom zlu. „Oni koji takova čine neće naslediti carstva Božjega.“ (Galatima 5,21) Ako uporno ostanu u grehu, osudu koju ste im izneli iz Božje Reči, Nebo će proglasiti nad njim. Opredeljujući se za greh, oni se odriču Hrista; Crkva mora da pokaže da ne odobrava njihova dela ili će i sama obeščastiti svoga Gospoda. Ona o grehu mora kazati šta Bog govori o njemu. Ona mora da postupi sa njim po Božjem uputstvu i njeno delovanje biće potvrđeno na Nebu. Onaj koji prezire autoritet Crkve, prezire i autoritet samoga Hrista.
Međutim, postoji i svetlija strana slike. „Kojima oprostite grehe, oprostiće im se.“ Neka nam ova misao uvek bude na umu. U radu za zabludele neka svako oko bude upravljeno na Hrista…
Neka Crkva sa zahvalnim srcem prihvati pokajanje grešnika. Neka onaj koji se kaje bude izveden iz mraka neverstva u svetlost vere i pravde. Neka se njegova drhtava ruka stavi u ruku Isusove ljubavi. Takvo praštanje potvrđuje Nebo. (Čeznja vekova, str. 805.806. original)
