Da ne bude raspre u tijelu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugoga. (1. Korinćanima 12,25)
U jedinstvu je snaga; u podeli je slabost. Kad su oni koji veruju u sadašnju istinu ujedinjeni, šire snažan uticaj. Sotona to dobro razume. Nikada nije bio odlučniji nego sada u nameri da uništi Božju istinu, uzrokujući gorčinu i neslogu među Božjim narodom.
Svet je protiv nas, opšte prihvaćene crkve su protiv nas, zakoni će uskoro biti protiv nas. Ako je ikada bilo vreme da se Božji narod ujedini, to je sada. Bog nam je poverio posebne istine za ovo vreme koje treba da objavimo svetu. Poslednja vest milosti se sada propoveda. Mi radimo s ljudima i ženama kojima će uskoro biti suđeno. Kako moramo biti pažljivi u svakoj reči i delu, idući verno za Uzorom da bi naš primer doveo ljude Hristu. S kakvom se pažnjom moramo truditi da drugima iznosimo istinu tako da je prihvate gledajući njenu lepotu i jednostavnost. Ako naši karakteri svedoče o posvećujućoj sili istine, mi ćemo biti stalna svetlost za druge – žive poslanice koje poznaju i čitaju svi ljudi. Mi sebi ne možemo sada dopustiti da damo mesto sotoni širenjem nesloge, razdora i svađe.
Teret poslednje molitve pre Spasiteljevog raspeća bio je da ovo jedinstvo i ljubav vladaju među Njegovim učenicima. Iako Ga je čekala samrtna borba na krstu, On se nije brinuo za Sebe, nego za one koji će posle Njega nastaviti Njegovo delo na Zemlji. Čekale su ih najteže nevolje, ali je Isus video da će njihova najveća opasnost biti duh ogorčenosti i podele…
Svi koji su imali korist od rada Božjih slugu, treba prema svojim sposobnostima da se ujedine s njima u radu na spasavanju duša. To je posao svih pravih vernika, propovednika i naroda. Pred očima treba stalno da im bude veliki cilj da svako popuni svoj položaj u crkvi i da onda svi zajedno rade u redu, skladu i ljubavi…
Oni neće zanemariti rad na jačanju i jedinstvu Crkve. Brižljivo će bdeti da se ne pojavi ni najmanja opasnost od nejedinstva i podela. (Testimonies for the Church, sv. 5, str. 236.238)
