A Onome koji vas može utvrditi po Jevanđelju mojemu i propovijedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od postanja svijeta. (Rimljanima 16,25)
Plan za naše spasenje nije bila naknadna misao, plan načinjen posle Adamovog pada. On je bio otkrivenje „tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta“ (Rimljanima 16,25). On je otkrivenje načela koja su od večnosti bila temelj Božjeg prestola. Bog i Hristos od samog početka znali su za sotonin otpad i čovekov pad izazvan delovanjem prevarne sile otpadnika. Bog nije uzročnik postojanja greha, ali je unapred video njegovo postojanje i stvorio sredstvo kojim će se suprotstaviti ovoj strašnoj mogućnosti. Njegova ljubav prema svetu bila je tako velika da se zavetovao da će dati svoga Jedinorodnog Sina „da nijedan koji Ga veruje ne pogine nego da ima život večni“ (Jovan 3,16)…
To je bila dobrovoljna žrtva. Isus je mogao ostati pored svoga Oca. On je mogao da zadrži slavu Neba i poštovanje anđela. Međutim, izabrao je da vrati skiptar u Očeve ruke i siđe sa svemirskog prestola da bi mogao da donese svetlost onima koji su u mraku i život onima koji ginu.
Pre skoro dve hiljade godina sa Neba, sa Božjeg prestola, čuo se glas tajanstvenog značenja: „Evo dođoh.“ „Žrtava i darova nisi hteo, ali si Mi telo pripravio… Evo dođoh, u početku Knjige pisano je za Mene, da učinim volju Tvoju, Bože.“ ((Jevrejima 10,5.7) U ovim rečima objavljeno je ispunjenje cilja koji je bio sakriven od večnih vremena. Hristos je bio spreman da poseti naš svet i da se utelovi. On kaže: „Ali si Mi telo pripravio.“ Da se pojavio u slavi koju je imao zajedno sa Ocem pre postanja sveta, mi ne bismo mogli podneti svetlost Njegove prisutnosti. Da bismo je mogli posmatrati a da ne poginemo, otkrivenje Njegove slave bilo je prigušeno. Njegova božanska priroda bila je obavijena ljudskom prirodom – nevidijiva slava nalazila se u vidljivom ljudskom obliku…
Tako je Hristos postavio svoj šator usred našeg Ijudskog tabora. On je razapeo svoj šator pored naših šatora, da bi mogao prebivati među nama i da bi nas upoznao sa svojim božanskim karakterom i životom. (Čežnja vekova, str. 22.23. original)
