I uzeh knjižicu iz ruke anđelove, i izjedoh je; i bješe u ustima mojima kao med slatka, a kad je izjedoh, bijaše gorka u trbuhu mojemu. (Otkrivenje 10,10)
Stanje Jevreja koji nisu verovali predstavlja sliku stanja bezbrižnih i nevernički raspoloženih ljudi koji se izdaju za hrišćane i koji svesno odbijaju da se upoznaju sa službom našeg milostivog Poglavara svešteničkog. Kada je poglavar sveštenički u doba ceremonijalne službe ulazio u Svetinju nad svetinjama, od pripadnika celog Izrailja se zahtevalo da se okupe oko Svetilišta i da na najsvečaniji način skrušeno izadu pred Boga, da bi mogli da prime oproštenje svojih greha i da ne bi bili isključeni iz zajednice vernih. Koliko je važnije da na stvarni Dan očišćenja shvatimo delo našeg Poglavara svešteničkog i znamo koje dužnosti stoje pod nama.
Ljudi ne mogu nekažnjeno da odbacuju opomene koje im Bog u svojoj milosti šalje. Nebo je u Nojevo doba ljudima u svetu poslalo poruku, i njihovo spasenje zavisilo je od toga kako će je primiti. Pošto su je odbacili, Božji Duh se povukao, napustio grešni rod i on je nestao u vodama Potopa…
Međutim, Hristos i sada posreduje za čoveka, i videlo će biti darovano onima koji ga traže. Iako čekaoci drugog Hristovog dolaska u početku nisu shvatali ovu istinu, ona im je kasnije postala jasna kada su počeli da proučavaju biblijske tekstove u kojima je opisan njihov pravi položaj.
Kada je 1844. godine isteklo određeno vreme, nastalo je doba velike krize za one koji su i dalje verovali u Hristov dolazak. Njihova jedina potpora, koja ih je učvrstila u odredivanju njihovog pravog položaja, bilo je videlo koje je njihove misli usmeravalo prema nebeskom Svetilištu. Neki među njima prestali su da veruju u svoje ranije izračunavanje proročkih razdoblja, pa su ljudskim ili čak sotonskim silama počeli da pripisuju snažan uticaj Svetoga Duha koji je pratio pokret čekalaca drugog dolaska. Drugi su bili čvrsto uvereni da ih je Gospod vodio u prošlosti, i dok su čekali i stražili, dok su se molili da upoznaju Božju volju, shvatili su da je njihov veliki Poglavar sveštenički započeo drugi deo svoje službe i, prateći Ga u veri, mogli su da sagledaju završno delo koje Crkva treba da obavi. Jasnije su shvatili i vest prvog i drugog andela, postali su spremni da pihvate i da svetu objave svečanu opomenu trećeg anđela iz Otkrivenja, 14 poglavlja. (Velika borba, str. 430-432. original)