I dvadeset i četiri starješine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki kitaru, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetijeh. (Otkrivenje 5,8)
Do tada učenici nisu poznavali Spasiteljeve neograničene izvore pomoći i sile. Rekao im je: „Doslije ne iskaste ništa u ime Moje.“ (Jovan 16,24) Objasnio je da je tajna njihovog uspeha u traženju sile i blagodati u Njegovo ime. On će biti prisutan pred Ocem da se moli za njih. Molitvu poniznog molitelja On predstavlja kao svoju ličnu želju za tu dušu. Svaka iskrena molitva čuje se na Nebu. Možda neće biti tečno izražena; ali ako je od srca, uzdići će se do Svetinje u kojoj Isus služi, i On će je prineti Ocu savršenim rečima, divnu i mirisnu od kada Njegovog ličnog savršenstva.
Staza iskrenosti i čestitosti nije staza bez prepreka, ali zato u svakoj teškoći treba da vidimo poziv na molitvu. Ne postoji nijedno biće koje poseduje neku moć a da je nije primilo od Boga, i da izvor iz koga ona potiče nije dostupan i najslabijem ljudskom biću. „I šta god zaištete u Oca u ime Moje“, kaže Isus, „ono ću vam učiniti da se proslavi Otac u Sinu. I ako što zaištete u ime Moje, Ja ću učiniti.“
Hristos je nalogom – U ime Moje – pokazao svojim učenicima kako da se mole. U Hristovo ime Njegovi sledbenici treba da stoje pred Bogom. U Gospodnjim očima oni imaju vrednost kroz vrednost žrtve koja je učinjena za njih. Oni su dragoceni zbog Hristove pravde koja im je uračunata. Hrista radi Gospod prašta onima koji Ga se boje. On u njima ne gleda zloću grešnika. U njima prepoznaje sličnost sa svojim Sinom u koga veruju.
Gospod je razočaran kada se Njegova deca malo cene. On želi da Njegovo izabrano nasledstvo ceni sebe prema ceni kojom ih je On procenio. Bog ih je želeo, inače ne bi poslao svoga Sina da ih iskupi u tako skupom poduhvatu. On ima zadatak za njih i veoma je zadovoljan kada od Njega najviše traže u želji da proslave Njegovo ime. Oni mogu mnogo da očekuju, ako imaju veru u Njegova obećanja. (Čežnja vekova, str. 667.668. original)
